Objašnjenja uzdrmala statiku „zlatnog balkona"

Osam moćnih dorskih stubova koji nose „zlatni balkon” Starog dvora „ustuknulo” je, izgleda, pred naletom šestorice mladih matematičara ovenčanih olimpijskim medaljama. U to su pokušali da nas ubede gradski čelnici pravdajući se zašto su u poslednjem trenutku povukli poziv nagrađenim genijalcima da se pridruže vaterpolistima kako bi i njihov trijumf znanja bio javno proslavljen.

Ali, ni posle pet dana javnost nije saznala ko je procenio da balkon zdanja iz 19. veka čiji je tvorac arhitekta Aleksandar Bugarski nije bezbedan i šta se pod time konkretno podrazumevalo. Tišina iz Gradske uprave signal je da nesuvislo objašnjenje prikriva nečiju grešku.

Ni arhitekte nisu raspoložene da pod imenom i prezimenom komentarišu, kako kažu, „takvu besmislicu”. Složni su u oceni da je „apsurdno da šest učenika Matematičke gimnazije nije moglo da stane na balkon čija je statika apsolutno stabilna”. Tim pre što je on od betona podignut posle Drugog svetskog rata jer je dvor oštećen u nemačkom bombardovanju.

– Stari dvor ima drvene tavanice koje su postavljene krajem 19. veka i u dva navrata su rušene i menjane. Zato kada trolejbusi prolaze Ulicom kralja Milana osete se vibracije, ali to je bezopasno – ističe Branko Bojović, arhitekta.

Da je na bilo koji način ugrožena stabilnost dvora, to bi bilo dovedeno u red u poslednjoj obnovi između 2003. i 2006. godine. Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tada je sređena fasada prema Ulici kralja Milana.

– Nemamo saznanja da su tada izvođeni bilo kakvi statički radovi na terasi iznad glavnog ulaza – kažu u Zavodu koji izdaje uslove i saglasnost za svaku intervenciju na objektu – spomeniku kulture od 1983. godine.

Na reprezentativnom dvoru kralja Milana Obrenovića podignutom između 1881. i 1884. godine na mestu močvare u kojoj su se lovile patke, već dvadesetak godina smenjuju se košarkaši, vaterpolisti, odbojkaši, atletičari, teniseri, plivači... Bezbednost ovog zdanja nikad nije dovođena u pitanje.

A rekonstrukcija je i ranije bilo. Prva, 38 godina posle izgradnje jer je u Velikom ratu građevina oštećena. Sledeća, posle Drugog svetskog rata u kojem je dvor bio delimično srušen, poverena je arhitektama Dragiši Brašovanu, Milanu Miniću i Aleksandru Đorđeviću. Tada je fasada prema Bulevaru kralja Aleksandra poprimila današnji izgled.

--------------------------------------------------------------

Kompleks kakav Beograd nije video

Stari dvor projektovan je da prevaziđe sve izgrađene objekte u Beogradu i trebalo je da bude samo jedno krilo velikog kompleksa čiji je centralni deo, namenjen privatnim kraljevim odajama, okrenut prema Ulici Kralja Milana. Zdanje ima približno kvadratnu osnovu 40 puta 40 metara. Njeno rešenje je klasično, sa centralnim unutrašnjim zastakljenim holom u kome su nekada bili staklena bašta i naknadno naručene, bogato obrađene hrastove stepenice, koje su vodile na prvi sprat (projektovao ih je arhitekta Jovan Ilkić, autor hotela „Moskva”). One su uništene u Prvom svetskom ratu. Oko centralnog prostora sa stubovima i galerijama nalazile su se prostorije među kojima i velika dvorana za prijeme i balove i trpezarija. Na spratu se nalazila i biblioteka sa više od deset hiljada knjiga i dvorska kapela. Celokupna unutrašnja oprema dvora naručivana je uglavnom iz Beča, a o njoj se brinula komisija – arhitekte Jovan Ilkić, Aleksandar Bugarski, profesor Velike škole Mihailo Valtrović i slikar Domeniko d’ Andrea.

--------------------------------------------------------------

Obrenovići ubijeni u Starom konaku

Uvreženo je mišljenje da su poslednje Obrenoviće, kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, zaverenici 1903. bacili sa balkona na kome su devet decenija kasnije prvi put dočekani košarkaši. Istina je drugačija. Stari dvor imao je više objekata. Na mestu gde se  danas nalazi fontana u Pionirskom parku bila je takozvana Simića kuća (Stari konak) koji je kolonadom bio povezan sa zgradom u kojoj je sada Skupština grada. U tajnim odajama Simićeve kuće ubijeni su Aleksandar Obrenović i Draga Mašin. Njihova tela bačena su sa prozora na travnjak bliže današnjoj Ulici kralja Milana.

Simićeva kuća srušena je 1904. godine.