Robija slobode

Proteklo Evropsko prvenstvo u vaterpolu, na kojem je reprezentacija Srbije ponovo osvojila zlatnu medalju, donelo je veliku radost čak i onim građanima koji nisu veliki poznavaoci sporta.

Prvenstvo na kojem su oboreni mnogi rekordi prvi put je snimano u HD tehnici i, kako smo svi mogli da se uverimo, RTS je sjajno snimio svaku utakmicu i ono što se dešavalo oko bazena u Kombank areni. Da nije bilo jednog gostovanja uoči prvenstva reditelja Veselina Grozdanića u Jutarnjem programu i direktora Arene Đorđa Milutinovića u Jutarnjem dnevniku (i emitovano ponovo u Dnevniku 2), ne bi se uopšte govorilo o tome koliko je tehnike, ekipa, kamera, novinara bilo angažovano na tom poslu koji je učinio da iz Beograda odu odlični prenosi i slike koje deluju kao da su dugo osmišljavane za potrebe nekog visokobudžetnog spota, a ne da su nastale u trenutku...

Bilo bi zanimljivo da je neko sa tim televizijskim stručnjacima koji su uradili vrhunski posao, a ne pojavljuju se na ekranu, napravio emisiju u kojoj bi ih ne samo predstavio već im dao priliku da ispričaju gledaocima verovatno mnogo zanimljivih stvari o svojim iskustvima i doživljajima koji nisu „stali” u prenos.

Vreme je da Javni servis nauči da se ponosi onim svojim ljudima koji ne samo da umeju da stanu rame uz rame sa velikim evropskim ili svetskim televizijama, već i da im održe lekciju o tome kako se prenosi veliki sportski događaj.

Nije lako bilo ni komentatorima ni novinarima sa lica mesta, ali kada je zlato već bilo u našim rukama, bilo bi lepo da su vaterpolisti, sutradan, čuli još neko pitanje sem „kakav je vaš utisak?”

U sredu na RTS 1 u 14.30 emitovana je emisija iz ciklusa „Krenimo redom”, posvećena poznatom glumcu i poljoprivrednom proizvođaču Nenadu Jezdiću, koji je, inspirisan rečima patrijarha Pavla da „čovek vredi onoliko koliko poslova može da radi”, uložio mnogo vremena snage, energije i sredstava („na kreditima koje sam uzimao obogatile su se banke”, rekao je malo u šali, malo u zbilji) da imanje u Milićima pored Valjeva od zapuštenog pretvori u ogledno – na kojem je zasadio višnje, dunje, šljive i kruške od kojih pravi vrhunsku rakiju. Bila je to priča ne samo o zemlji, trudu i zadovoljstvu ili robiji slobode, kako je to nazvao Jezdić, već i o našem mentalitetu jer, kako reče, dok nije kupio svu mehanizaciju, seljani su mu „svako okretanje ključa na traktoru naplaćivali prvo sto maraka a kasnije sto evra”... Jezdić je od onih bogomdanih sagovornika koje nema potrebe prekidati potpitanjima jer – em ume da govori, em ima o čemu.

Dobra ideja je igrani segment ove emisije, snimljen u autentičnom ambijentu oronulih seoskih kuća.

Ostaje nejasno i zašto je razgovor sa Jezdićem vođen u TV studiju kada je već ekipa bila na licu mesta i snimila nekoliko kadrova u Milićima... I, naravno, koliko je gledalaca u ranom poslepodnevnom terminu videlo ovu emisiju!

Ukoliko vas je oduševila ili razočarala neka emisija i želite da na odjavnoj špici proverite ko je „krivac”, to neće biti jednostavno jer imena scenariste, reditelja, kostimografa, snimatelja i svih ostalih   jure ekranom.

Ono što često piše prvo i ubedljivo najvećim slovima zove se „tehnička podrška”, a to u prevodu znači ime firme ili butika koji je voditeljki pozajmio haljinu i – minđuše. Nekada i ime frizerskog salona. Da li to znači da kada muž ženi pokloni minđuše od bižuterije – postaje njena tehnička podrška.