Migranti i izbeglice

Ako bi mi naredili da vadim zlatne zube iz usta izbeglica, i to bih radio.

Ova izjava danskog policajca Mihaela Hansena jednom švedskom dnevnom listu šokirala je Skandinaviju. Kao pandur, kazao je, on mora da sluša naređenja. Tako je poslušao i naređenje da zatvori granicu i spreči prolaz migrantima. Bilo je to prvo zatvaranje granice između Danske i Švedske posle dugog niza godina i javnost ovih zemalja je tu odluku nove danske desne vlade dočekala sa nevericom.

Zamislite kakve bi reakcije izazvala Hansenova izjava da ju je izgovorio neki srpski čuvar javnog reda i mira?

Možemo samo da nagađamo, jer taj film nismo gledali.

Umesto toga, slike srpskih policajaca koji čuvaju, igraju se i na hladnom betonu graničnog prelaza Preševo ušuškavaju decu izbeglica obišle su svet. Kada je padao sneg i grudvali su se. Kada bi neko s neba pao u Srbiju i video kako se ovdašnji građani, država i policija ponašaju prema izbeglicama, pomislio bi – ovi mora da su davno u EU. Kao što bi, slušajući izjavu EU policajca, taj neznanac opet pomislio – ovi nisu kandidati ni za Balkan.

Zapadne zemlje ih sada nazivaju ekonomskim migrantima iako su nas u početku izbegličke krize njihovi borci za ljudska prava kritikovali što ih tako oslovljamo. Učili su nas da je reč migrant uvredljiva i da treba da koristimo isključivo reč izbeglice. A sada, potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans hladno kaže da većina onih koji dolaze u Evropu sa Bliskog istoka i iz Afrike spada u kategoriju ekonomskih migranata. Meni se čini da ih je ovim rečima maltene nazvao lažnim izbeglicama, kojima život nije ugrožen već zloupotrebljavaju situaciju da bi živeli na tuđoj grbači. A kako mogu ljudi koji su na putu kroz Srbiju bili izbeglice nekoliko meseci kasnije da postanu „ekonomski migranti”?

Znam da je teže zemljama poslednjeg odredišta migranata i da u Srbiji oni ionako ne žele da ostanu. Ne tvrdim da smo mi moralno superiorni. Ali ipak, zamislite da je Beograd pokušao da obeleži izbeglice crvenim narukvicama kakve su do pre neki dan morali da nose u Kardifu. Menadžeri tog velškog grada su smatrali svoje rešenje „veoma praktičnim” jer je obeleženim otvaralo vrata kantine. Nažalost, bilo je praktično i za ksenofobe i rasiste koji su na ulici sa lakoćom prepoznavali izbeglice i dovikivali im da se vrate odakle su došli. U Danskoj migrantima čak konfiskuju gotovinu i dragocenosti u vrednosti većoj od 1.400 evra. Danski premijer ima podršku javnosti za oštar stav prema izbeglicama i ne osvrće se na osude Amnesti internešenela jer bi desetine hiljada izbeglica ugrozile blagostanje zemlje.

Možda je zato policajac Hansen kazao da bi izveo i stomatološki zahvat na izbeglicama. A mi stalno težimo blagostanju i možemo da se ponosimo time što smo dobri i pristojni ljudi prema nesrećnicima iz dalekih svetova.