Izbacivači bez kontrole

Rezultati obdukcije Slobodana Vukića (30) koga je 23. decembra prošle godine pretuklo obezbeđenje beogradskog kluba „Tilt”, a zatim je posle 16 dana provedenih u komi preminuo u bolnici, nadležni i dalje čekaju. Ovaj nalaz trebalo bi da potvrdi da li je Vukić preminuo od povreda koje su mu naneli radnici obezbeđenja. Podsećamo, on je kobne noći otišao u provod u pomenuti klub, a kada je slučajno prosuto piće na stolu za kojim je sedeo sa društvom, tvrde njegovi drugovi, došlo je do rasprave sa obezbeđenjem. Jedan od Vukićevih prijatelja je ispričao kako su njegovog druga radnici obezbeđenja udarali i dok su ga izvodili iz kluba. Napolju su nastavili da ga biju, tvrdi ovaj čovek i dodaje da je Vukić poslednji udarac dobio nogom u stomak.

Protiv radnika obezbeđenja Milovana Tadića koji je osumnjičen da je šutnuo Vukića, vodi se istraga u Prvom osnovnom tužilaštvu.

„Tadić je priznao da je nogom šutnuo Vukića u stomak. On je za sada osumnjičen za nanošenje teških povreda. Uradićemo medicinsko veštačenje koje će pokazati da li postoji uzročno posledična veza između smrti i povrede za koju je optuženi priznao da je naneo”, kažu za „Politiku” u ovom tužilaštvu.

Pomenuti slučaj nije jedini sa smrtnim ishodom koji se stavlja na teret pripadnicima privatnog obezbeđenja. Polovinom januara suđenje za ubistvo Fedora Frimermana ispred splava „Saund” 25. jula 2013, počelo je iz početka, pred Višim sudom u Beogradu, zbog promene sudije. Za ovo ubistvo okrivljeni su članovi obezbeđenja splava Denis Pavlov, Dušan Davidović i Negomir Urošević, dok se njihov šef Dejan Mihailović tereti za nasilničko ponašanje. Oni su optuženi da su ispred splava nasmrt pretukli Frimermana, a njegove prijatelje Milana Modrinića i Nemanju Gligorova povredili. U poslednjih nekoliko godina zabeleženi su i drugi slučajevi u kojima su članovi obezbeđenja naneli povrede gostima raznih objekata. Zbog toga se nameće pitanje ko kontroliše pripadnike obezbeđenja i da li je ta kontrola dobra?

Po Zakonu o privatnom obezbeđenju koji je usvojen 2013. godine MUP je zadužen za kontrolu firmi za privatno obezbeđenje. Međutim, ministarstvo će punu kontrolu u skladu sa ovim zakonom početi da obavlja tek početkom 2017, navode u ovom ministarstvu. Da bi ovaj zakon počeo da se primenjuje u potpunosti čitava armija članova obezbeđenja i telohranitelja, a procenjuje se da ih ima između 40.000 i 60.000, treba da prođe obuku i dobije licencu. Takođe, navode nadležni, neophodno je da se usklade podzakonski akti kako bi zakon „zaživeo”. Međutim, bez odgovora je ostalo pitanje zbog čega zakon usvojen 2013. godine, kada je ubijen mladi Frimerman, ne može da se primeni pune četiri godine? Jer, da je odmah počeo da se primenjuje, možda bi bilo manje tragičnih događaja izazvanih prekoračenjem ovlašćenja obezbeđenja.

Rešenje da policija kontroliše ovu oblast je uobičajeno i u većini evropskih država. Problem je što nije razrađeno propisima, pa se ne zna kako je ova kontrola organizovana u okviru MUP-a.

„Da bi zakon funkcionisao neophodno je da se obavi edukacija službenika fizičkog obezbeđenja i da svi dobiju licence. Pošto je u tom zakonu bio stavljen veoma kratak rok, u kome je bilo nemoguće sve ispuniti, na snagu će stupiti tek 2017”, kaže za naš list Goran Mandić, profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.

On napominje da je u toku edukacija i licenciranje radnika obezbeđenja.

„Obezbeđenje splavova i klubova je specifično zbog profila ljudi koji tamo rade, ali i onih koji tu dolaze. Nepisano poslovno pravilo i prva lekcija na obuci za obezbeđenje jeste da je uspešno obavljen posao koji se završi rečima a ne pesnicom ili oružjem”, naglašava Mandić.

Uzrok incidenata, u kojima radnici obezbeđenja prekorače ovlašćenja, ogleda se u činjenici da većina vlasnika ugostiteljskih objekata ne angažuje profesionalne agencije za privatno obezbeđenje, već neobučene i nestručne ljude, kažu za „Politiku” u MUP-u.

Primenom Zakona o privatnom obezbeđenju prevazići će se postojeći problem, odnosno angažovaće se obučeni radnici sa licencom za obavljanje ovih poslova.

Radnik obezbeđenja moraće obavezno da poseduje uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, kao i da prođe bezbednosnu proveru. Ovim poslom neće moći da se bave oni koji su imali kriminalnu prošlost, kažu u MUP-u.

-----------------------------------------------------------

Nenajavljeni upadi

Policajci imaju pravo i dužnost da proveravaju nošenje vatrenog oružja i psihofizičku sposobnost službenika obezbeđenja. Po potrebi, neposredno i nenajavljeno nadziru rad privatnog obezbeđenja i ugostiteljskih objekata. Prema podacima policije, u Beogradu su tokom prošle godine kontrolisana 3.273 ugostiteljska objekta – kafane, kafići, restorani, splavovi. Od tog broja, policija je 3.229 kontrola realizovala samostalno, a 44 u saradnji sa drugim državnim organima i inspekcijama.

„Planiranje i sprovođenje pojačanih kontrola obavljano je na osnovu stalne analize bezbednosnih događaja unutar i oko ugostiteljskih objekata. Kontrole su češće tokom noći i u danima vikenda”, kažu u policiji.

-----------------------------------------------------------

Dokle idu ovlašćenja

Radnici privatnog obezbeđenja nemaju status službenog lica mada imaju veliki broj ovlašćenja koja su slična policiji. Oni mogu da proveravaju identitet, pregledaju osobe i vozila, zabrane ulazak ili izbace sa splava. Mogu da privremeno zadrže nekog pa i da upotrebe sredstva prinude – oružje, lisice, dresirane pse i fizičku snagu.