Predsednik na „službenom putu"

Trećeg marta prošle godine Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, otprilike na polovini svog drugog mandata postao je potpredsednik za košarkaške i franšizne operacije NBA ekipe Sakramento kings u kojoj je s velikim uspehom igrao od 1999. do 2004. godine.

Istog trenutka pojavile su se spekulacije o njegovom odlasku sa čela našeg olimpijskog komiteta, tvrdnje da predsednik OKS ne može da radi drugi posao preko „bare”, da se očekuje njegova ostavka... Čak se licitiralo i s imenima potencijalnih kandidata za ovu funkciju.

Zbog toga se, dan kasnije proslavljeni košarkaš, oglasio saopštenjem u kojem je naveo da njegovo „angažovanje u OKS ostaje nepromenjeno do kraja olimpijskog ciklusa” i da, s obzirom da je i dotad živeo na relaciji SAD – Srbija, „posao u Sakramentu neće ni na koji način uticati na obavljanje funkcije predsednika Olimpijskog komiteta Srbije”.

Divac je objasnio da je „sistem rada unutar Olimpijskog komiteta Srbije postavljen tako da uspešno funkcioniše već sedmu godinu, čak i onda kada nije u Srbiji, prvenstveno kroz angažovanje potpredsednika Žarka Paspalja i Ivana Todorova, kao i ostalih članova Izvršnog odbora”.

To što je Divac napredovao poslednjeg dana avgusta u „kingsima” do funkcije generalnog menadžera, bilo je novo dolivanje ulja na vatru za one koji imaju neke druge ideje o vođenju našeg olimpijskog pokreta, ali pogledajmo činjenice koje se ne smeju prenebregnuti.

U olimpijsku godinu ušli smo s rekordnim brojem kvalifikovanih sportista za Olimpijske igre (sada ih ima 73 u 11 sportova), a ako neko pomisli da je to isključiva zasluga sportskih saveza načiniće ozbiljnu grešku, jer OKS, odnosno njegovi profesionalci, komisije, Izvršni odbor i u krajnjoj liniji predsednik, daju veliki doprinos čitavom procesu od prepoznavanja, talenata i olimpijskih kandidata kroz kategorizaciju sporta, do učestvovanja u kreiranju njihovih programa priprema i takmičenja i njihovo finansiranje.

Stoga se svi uspesi u olimpijskim sportovima na međunarodnoj sceni, a ne samo ispunjavanje olimpijskih normi i kvota, mogu dovesti u korelaciju s radom OKS.

A Divac aktivno učestvuje u radu OKS pokazuje i njegovo učestalo pojavljivanje na bitnim događajima ove organizacije. Predsedavao je sednicama Izvršnog odbora 14. septembra i 26. oktobra. U oktobru je na prigodnoj svečanosti potpisom prihvatio poziv MOK za učešće na Olimpijskim igrama u Riju, 17. decembra je dodeljivao trofeje najuspešnijim sportistima i ekipama u Domu narodne skupštine.

Krajem maja dobio je novo priznanje za svoj rad imenovanjem za člana Komisije za okruženje sportiste Međunarodnog olimpijskog komiteta (član je i Izvršnog odbora Asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta i Centralnog borda Fibe kao predstavnik Komisije za igrače), ali pogledajmo šta je u minuloj godini radio OKS, odnosno potpredsednici Paspalj i Todorov, članovi Izvršnog odbora, generalni sekretar Đorđe Višacki, izvršni direktor Damir Štajner, komisije i „staf” OKS uz stalnu brigu za sportiste koji se bore za olimpijske „vize”.

Na prvim Evropskim igrama Srbija je u konkurenciji 42 zemlje zauzela 12. mesto s 8 zlatnih, 4 srebrne i 3 bronzane medalje, na Evropskom olimpijskom festivalu mladih 17. mesto s dve zlatne, četiri srebrne i tri bronzane, na Olimpijskim igrama mladih dve srebrne…

Podrška našim olimpijcima pojačana je priključenjem poljske kompanije „OTCF” (zvanična oprema „4F”) i „Jafe” iz Crvenke Sponzorskom pulu za Rio.

Svakodnevna briga o vrhunskom sportu nije sprečila OKS da radi na popularisanju sporta, olimpizma i ekologije među najmlađima kroz redovne akcije Olimpijski čas, EkOlimpijada, Olimpijsko druženje i Sportski izazov, a zajedničkim naporima i ulaganjima s Fondacijom Ana i Vlade Divac, obnovljeni su tereni u Obrenovcu i Bogatiću, sportska sala u Paraćinu, osam terena u Tekiji i atletska staza na stadionu u Smederevskoj Palanci, svi teško oštećeni u poplavama 2014.

OKS je organizovao i nekoliko seminara za trenere, a u Beogradu se održava drugi modul 19. generacije Master studija menadžmenta u sportskim organizacijama MOK.

Divčev predsednički mandat ističe u februaru iduće godine, u skladu s Statutom OKS i poveljom MOK na kraju olimpijskog ciklusa, a prava mera njegove uspešnosti biće učinak naših sportista na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. I još nešto. Funkcija predsednika OKS nije profesionalna, za nju se ne prima plata. I Divčevi prethodnici imali su „radna mesta”, naravno sem onih koji su uživali zaslužene penzije.