Izlaze li albanske stranke na izbore

Dok je učešće albanskih partija na lokalnim izborima u Preševu i Bujanovcu izvesno, njihov stav o eventualnom ulasku u trku za poslanička mesta u Skupštini Srbije očekuje se narednih dana. Ako se bar neke od sedam partija ove manjine, koliko ih ima, o tome izjasne pozitivno, verovatno će pregovarati o međusobnoj koaliciji i morati da gurnu pod tepih uzajamni politički rivalitet na lokalu.

S druge strane, pojedini potezi lidera Albanaca s juga Srbije, poput odlaska delegacije predvođene Jonuzom Muslijuom prvo u Prištinu a potom i Strazbur pre nekoliko dana, pojedini politički predstavnici Albanaca i sunarodnici tumače kao početak predizborne kampanje.

Albance u Skupštini Srbije trenutno zastupaju dvojica funkcionera Partije za demokratsko delovanje iz Preševa. Osim Šaipa Kamberija, nekadašnjeg predsednika opštine Bujanovac, tu je i Riza Haljimi, lider PDD-a ? jedine albanske stranke koja je učestvovala na izborima 2014. godine i koja će verovatno opet podneti listu kandidata za poslanike.

PDD? redovno izlazi na parlamentarne izbore od 2007. i ne vidim razlog da sad ne bude tako. Ipak, sve to vreme smo opozicija jer nismo imali nikakve ponude da uđemo u parlamentarnu većinu, pa su naši glasači malo izgubili nadu da preko poslanika u Beogradu mogu nešto da urade”, navodi Haljimi, koji dodaje da je PDD uputio ostalim albanskim strankama poziv da se do 1. februara izjasne o učešću na izborima, posle čega će se razgovarati o eventualnoj koaliciji.

Neće se predstavnici albanskih partija narednih dana sastati samo među sobom, već i sa čelnicima vladinog Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji predsednik Zoran Stanković kaže da će se tad razgovarati i o predstojećim izborima.

Naš? stav je jasan i nepromenjen: svi koji imaju pravo treba da učestvuju i provere svoju izbornu vrednost na osnovu glasova građana s tog područja. Pozivamo ih da to i učine. Mi želimo da što veći broj albanskih partija uzme učešće, bilo sami ili u međusobnoj koaliciji”, kaže Stanković za naš list.

Upravo širu albansku koaliciju priželjkuje Riza Haljimi, ali podseća da je takav savez izostao i 2014, kad je, kaže, za tako nešto bilo više mogućnosti. Jer, dodaje, u to vreme, održavani su samo parlamentarni izbori, a sada će s njima biti i lokalni. To predstavlja poteškoću, budući da je PDD u opštinama Bujanovac i Preševo u opoziciji. Bujanovačku vlast predvode Nagip Arifi, predsednik opštine i lider albanske Demokratske partije (DP) i Jonuz Musliju, predsednik lokalnog parlamenta, ali i Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, ujedno i lider Pokreta za demokratski progres (PDP). Arifi je za Slo„bodnu Evropu” najavio da DP još nije odlučio o učešću na izborima, kao i da za razgovore o jedinstvenoj albanskoj listi treba sačekati zvanično raspisivanje izbora. Drugačiji stav, prema istom izvoru, ima Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) i opštine Preševo, koji odbacuje bilo kakvo učešće na parlamentarnim izborima.

Haljimi za naš list kritikuje obojicu zbog toga što su prethodnih godina upor„no propagirali bojkot parlamentarnih izbora a istovremeno rado učestvuju u trci za lokalnu vlast u Bujanovcu i Preševu”. On iznosi zamerke i na račun rada Nacionalnog saveta Albanaca, predvođenog Muslijuom, zato što, tvrdi, to telo bojkotuje članove iz redova PDD-a. Za nedavnu Muslijuovu posetu Prištini i Strazburu on kaže da po„prilično liči na kampanju”.

Jonuz Musliju, kako je, pozivajući se na prištinske medije, preneo Tanjug, zajedno s Arifijem i Mustafom u Prištini je zatražio od vlada Kosova i Albanije više pomoći i podrške albanskom stanovništvu na jugu Srbije, čije političke predstavnike, smatra on, treba uključiti u briselski dijalog. Delegacija Nacionalnog saveta Albanaca potom je otputovala u Strazbur na sastanak s predstavnicima Visoke komisije za ljudska prava, gde je najavljen razgovor o ostvarivanju prava albanske manjine, kao i njenom ekonomskom i socijalnom statusu.

Inače, Musliju i Haljimi zajedno su nastupili na republičkim izborima 2012. godine, kad je deo albanskih partija imao združenu listu koju su, osim PDD-a i PDP-a, činili Demokratska unija Doline (DUD) i Demokratska unija Albanaca (DUA). Tada su osvojili jedan mandat, uz nešto više od 13.000 glasova. To je znatno manje od 24.000 glasova, koliko je dve godine kasnije osvojio PDD, izašavši samostalno, jer su ostale albanske stranke bojkotovale izbore.

Da bojkot nije rešenje, smatra Zoran Stanković, koji dodaje da manjinske partije time ne dobijaju ništa.

”S druge strane, učešćem u vlasti one omogućuju da više njihovih aktivnosti bude verifikovano u nadležnim državnim organima i telima, od skupštine, preko izvršnih organa, i na taj način poboljšaju život i rad svih ljudi koji žive na tom prostoru”, zaključuje Stanković.