Može li Mokranjac da se „džezira", a Kornelije Kovač da se repuje

Beogradski džez kvartet „Hashima” predstavio je svoj prvi disk u oktobru na Beogradskom džez festivalu, dobio dobre kritike u Srbiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj i Americi i planirao da snimi drugi ce-de kao omaž muzici Vasilija Mokranjca. Problem je nastao zato što je, prema rečima kompozitorove kćerke Aleksandre Mokranjac, ona za omaž saznala tek kada je ova grupa preko posrednika zatražila od nje sliku Vasilija Mokranjca (1923–1984), pošto im postojeća fotografija sa interneta nije odgovarala.

– Ova grupa nije tražila ni autorska prava za snimanje diska. Da nisu tražili fotografiju, ne bih ni saznala za ovaj disk. Ukoliko snime disk, najavila sam tužbu i oni su odustali od cele te ideje – kaže Aleksandra Mokranjac. Smatrajući da je time priča završena, muzičari iz ove grupe ne žele dalje da komentarišu ovu temu.

Šta bi bilo problematično u snimanju ovog omaža?

Igor Mišković iz grupe „Hashima”, diplomirao je gitaru na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Časopis „Njujork siti džez rikord” u januaru je objavio recenziju njihovog prvog albuma i uvrstio ga u deset najboljih džez albuma tog meseca. Džez obrade klasike – Stravinskog, Ravela, recimo, rade se i u svetu.

Džez varijanta „Rukoveti”

– Stvaralaštvo Vasilija Mokranjca je deo kulturne baštine sveta,

veoma je komplikovano za učenje i muzičari dan i noć vežbaju da bi ga pravilno izveli. Ova grupa ne pravi razliku između kulture i zabave. Planirali su da disk nazovu „Echoes”; što je prevod očevih „Odjeka”. Neko iz inostranstva će da pomisli da je to zaista disk Vasilija Mokranjca, a reč je o nekakvoj džez varijanti – ističe kompozitorova kćerka. Prema njenim rečima, muzika njenog oca ne sme da se „sroza na nečiju meru razonode”.

– Moja majka Olga Mosusov Mokranjac i ja se protivimo svakom narušavanju bilo suštine ili forme očevog dela, da nam se ne bi dogodilo jednog dana da „Prokleta avlija”, radi većeg stepena približavanja običnom čitaocu, počne sa: „Jednom dok je leškario na plaži i pijuckao pivce, Andrić, u potrebi da se rashladi, prizva u pomoć neobičan zimski pejzaž: zima je, sneg zameo sve do kućnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik.” Nadam se da ovakav „zločin iz nehata” neće biti ponovljen. Moj otac može biti predstavljan isključivo originalnom muzikom kakvu je sam stvorio – kaže Aleksandra Mokranjac.

Pitali smo muzičkog kritičara, prof. dr Branku Radović kakav je njen stav prema obradama i uopšte ovoj vrsti citiranja. Ona je kao selektorka „Mokranjčevih dana” pozvala džez muzičara Vasila Hadžimanova da uradi obrade pesama iz „Rukoveti” Stevana Mokranjca. – Nešto od toga nam se svidelo, nešto nam se manje svidelo. Obrade „Rukoveti” radili su i pevači, Biljana Krstić, na primer. Zašto ne bi mogla da se uradi obrada muzike Vasilija Mokranjca, čije delo veoma cenim. Podržavam obrade kao način da muzika živi i u drugim verzijama. Igor Mišković je bio moj student i njegova muzika je neobična, ekskluzivna. Lično sam mu davala knjige o Vasilijevoj klavirskoj muzici i želela sam da ih povežem sa Muzikološkim institutom SANU – ističe Branka Radović.

U Sokoju – organizaciji muzičkih autora Srbije, rekli su nam da je muzičko delo pod zaštitom 70 godina od smrti autora i da ni pod kojim uslovima ne može da izađe izdanje na nosaču zvuka bez dozvole autora ili njegovih naslednika.

„Ti si mi u krvi” – na ruski način

Svoje iskustvo sa autorskim pravima ispričao nam je i poznati kompozitor Kornelije Kovač koji ističe da su osamdesetih i najviše devedesetih godina naši autori često posezali za grčkim autorskim pesmama: „skinuli” bi melodiju, napisali srpski tekst i potpisali sebe kao autore.

– Čuo sam da je Goran Bregović kopirao jednu instrumentalnu kompoziciju od Vlatka Stefanovskog i izdao na disku, valjda u inostranstvu. Posle je Vlatku isplatio odštetu. Na sudu eksperti mogu da dokažu da je reč o plagijatu ili krađi. Naši kompozitori čuju neku pesmu, uhvate motiv ili frazu i na osnovu toga naprave svoju pesmu. Ako uzmete dva tona u refrenu od neke postojeće pesme, to se ne sme nazvati plagijatom, eventualno potpada pod obradu. I obrada ne bi bila problem, ako bi taj koji je uradio obradu pozvao autora, i pitao za dozvolu, a autor pristao, onda bi stvar bila čista – kaže Kornelije Kovač.

Dodaje i to da ga je neka grupa iz Sarajeva davno pitala da njegovu kompoziciju obradi u reperskoj varijanti.

– Rekao sam da ne dozvoljavam. Izmenom same muzike u rep varijanti dobilo bi se nešto što više ne bi bila moja kompozicija. Takođe, na festivalu u Belorusiji su mi rekli da ruski pevač Filip Kirkorov izvodi moju pesmu „Ti si mi u krvi”, samo sa ruskim tekstom, i pod novim imenom „Nebo i zemlja”. Molio sam Sokoj da od ruskog muzičkog saveza dozna ko je izdavač i Rusi su odgovorili da je autor pesme Dmitrij Vladimirovič Dubinski, a izdavač „Melodija” – kaže Kovač.

Devet godina Kovač je tražio da mu ruski savez kompozitora pošalje izveštaj u koliko primeraka je prodata ta ploča, ali nisu imali nikakav podatak, jer izdavač nije prijavio taj album.

– Onda se opet dogodilo da je isti taj Kirkorov kasnije pevao moju pesmu „Kristina” pod imenom „ Jedna zima sa Kristinom”, a kao kompozitor je pomenut Leonid Portnoj. Kirkorov je rođen u Rusiji, otac mu je Bugarin i on je već prisvojio jednu bugarsku pesmu. Došao sam do njegovih advokata i isplatio mi je odštetu, jer sam zapretio tužbom. Jedna menadžerka iz Rusije mi je rekla da kada Kirkorova neko optuži, on ode na kliniku i leži tamo mesec dana. Razmišljao sam da je bolje da ostanem sa njim u kontaktu, možda i da mu ponudim nešto moje da peva, ali da znam šta i pod kojim uslovima – kaže Kornelije Kovač.