Nemci od izbeglica uzimaju više nego Danci

Frankfurt, Hajdelberg – Zbog usvajanja paketa novih mera koje bi trebalo da odvrate izbeglice od traženja azila u Danskoj, zvanični Kopenhagen našao se na udaru žestokih kritika međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Odluka da se izbeglicama oduzimaju dragocenosti i novac kako bi se platili troškovi njihovog izdržavanja donela je novoj danskoj desničarskoj vladi u pojedinim evropskim medijima epitet nacističke, dok istovremeno Angela Merkel važi za spasiteljku izbeglica, iako njena vlada primenjuje iste ili čak i oštrije mere prema tražiocima azila.

Danski paket mera, koji je za izvršnog direktora Hjuman rajts voča Keneta Rota „vredan prezira”, omogućava vlastima da od tražilaca azila oduzme novac koji prevazilazi iznos veći od 10.000 kruna (1.340 evra), koliko je dozvoljeno da unesu u zemlju, i da im oduzmu dragocenosti čija vrednost prelazi taj iznos, izuzev ako su u pitanju burme, veridbeno prstenje, medalje ili drugi predmeti od sentimentalne vrednosti.

Rot je rekao da „ovaj hladnokrvni potez nije nešto što se očekuje od jedne bogate članice Evropske unije”, dok su pojedini kritičari danski propis uporedili da nacističkom konfiskacijom zlata i ostalih dragocenosti od Jevreja u toku holokausta. Međutim, niko nije uočio da se u Nemačkoj odavno primenjuje još stroži propis. U nemačkoj pokrajini Bavarskoj, u koju ulazi ubedljiva većina izbeglica, vlasti mogu od tražilaca azila da konfiskuju novac i dragocenosti koje prevazilaze iznos od 750 evra.

Portparol bavarskog ministarstva za socijalnu zaštitu potvrdio je za lokalnu štampu da imigracione vlasti „pretresaju izbeglice u potrazi za dokumentima, dragocenostima i novcem”.

„Kada sumnjamo da neki tražilac azila ima veliku sumu novca i pri tom se protivi da ga pretresu, onda zovemo policiju”, rekao je ovaj portparol, dodajući da se novac i ostale vrednosti oduzete od izbeglica stavljaju u državni budžet i odlaze na finansiranje troškova smeštaja za izbeglice.

Još stroža pravila važe u još dve nemačke pokrajine, koje su uz Bavarsku najviše pogođene izbegličkim talasom. Tako se u Baden-Virtembergu izbeglicama oduzima sve što prelazi iznos od 350 evra, a u Severnoj Rajni Vestfaliji sve preko 200 evra. Ove propise nisu donele pojedinačne pokrajinske vlasti, već one samo primenjuju nemački savezni zakon na čijoj primeni insistira vlada kancelarke Merkel.

„Ukoliko ovde tražite azil, onda morate da iskoristite svoje prihode i bogatstvo pre nego što primite pomoć”, rekla je za tabloid „Bild” Ajdan Ezoguz, socijaldemokratska političarka koja je u Merkelinoj vladi komesarka za migracije, izbeglice i integraciju. „To uključuje, na primer, porodični nakit. Iako o tome postoje neke predrasude, kao tražilac azila niste u ništa boljoj situaciji od nekoga ko zavisi od pomoći za nezaposlene.”

U ovoj politici vlada ima čak i podršku dela opozicije. Poslanik Zelenih u Bundestagu Folker Bek kaže za dnevni list „Tagesšpigl” da je pravo tražilaca azila da u meri u kojoj su u mogućnosti plate deo zbrinjavanja.

„Naravno da tražioci azila nisu u boljoj poziciji od onih koji zavise od naknada za nezaposlene. Tražioci azila moraju da otplate troškove smeštaja i brige koje dobijaju od države”, rekao je poslanik Zelenih, koji se predstavljaju kao partija levog centra.

Nasuprot njemu, poslanik opozicione Levice Matijas Hen zgrožen je ovakvim tretmanom ugroženih ljudi.

„Zbog toga što je izbeglicama uskraćena šansa da legalno dođu u Evropu, oni zavise od prljave krijumčarske trgovine, što znači prodaju svojih stvari i imovine za skupo putovanje koje predstavlja ogroman rizik za njihov živote”, kaže Hen i dodaje da je „uzimanje preostalog novca i nasleđa možda legalno, ali je bezdušno”.

Ne samo da se ovaj postupak zasad spočitava samo Dancima već i pravni stručnjaci samo Kopenhagen prekorevaju za mere kojima se otežava dobijanje dozvole za boravak i okupljanje članova porodica osoba koje su dobile azil, zaboravljajući na Berlin.

Danska je povećala period čekanja za izbeglice pre nego što mogu da prijave dolazak članova porodice s jedne na tri godine. A slično su usaglasili i lideri tročlane nemačke vladajuće koalicije – Angela Merkel, Zigmar Gabrijel i Horst Zehofer – pa će biti donet propis da izbeglicama koje se nisu suočile sa „neposrednim ličnim progonom” dve godine neće biti dozvoljeno da dovedu rođake da im se pridruže u Nemačkoj.

Koalicioni partneri su se o ovoj zabrani spajanja porodica usaglasili još u novembru, ali taj dogovor nije zaživeo jer je među socijaldemokrata i demohrišćana i dalje bilo spora koje izbeglice će potpasti pod tu vrste „privremene zaštite” – koja onemogućava spajanje porodica. Socijaldemokrate su smatrale da tu vrstu tretmana zaslužuje manji broj ljudi, dok su se bavarski demohrišćani zalagali da se to primeni i na mnoge Sirijce.

Budući da je u prošloj godini u Nemačkoj registrovano oko 1,1 milion tražilaca azila, među kojima je oko 430.000 Sirijaca, socijaldemokrate su očigledno popustile, pa je sada Gabrijel naveo da oko 20 odsto Sirijaca koji su tražili azil u Nemačkoj neće moći da dovede i svoje porodice.

Osim toga, lideri nemačke velike koalicije saglasili su se da, kao u slučaju balkanskih zemalja, proglase Maroko, Alžir i Tunis sigurnim zemljama porekla, što će znatno otežati državljanima tih zemalja da dobiju azil u Nemačkoj i olakšaće njihovu deportaciju.

----------------------------------------------------------------------

Dve petine Nemaca želi da Merkelova podnese ostavku

Frankfurt, Hajdelberg –  Bezmalo dve petine Nemaca, njih oko 40 odsto, smatra da bi kancelarka Angela Merkel trebalo da podnese ostavku zbog svoje politike prema izbeglicama, ukazuju rezultati najnovijih anketa koje je objavio magazin „Fokus”. Ipak, nešto više ispitanika – 45,2 odsto – smatra da njena politika prema izbeglicama nije razlog da podnese ostavku.

Prema anketi lista „Bild am Zontag”, podrška Nemaca konzervativnoj koaliciji koju predvodi Merkelova pala je na najniži nivo od jula 2002. godine, kao posledica sve većeg otpora njenoj liberalnoj izbegličkoj politici

„Alternativa za Nemačku”, čija predsednica Frauke Petri traži da policija puca na izbeglice kako bi sprečila njihov ulazak u Nemačku, dobija na popularnosti i sada je podržava 12 procenata glasača.