U Evropi nestalo 10.000 izbegle dece

Prema izveštajima agencija
London, Beč, Brisel – Koliko su izbeglice iz Azije i Afrike nezaštićene i kada se najzad domognu evropskog tla, pokazuje priznanje policijske agencije Evropol da je najmanje 10.000 izbegle dece koja nisu bila u pratnji roditelja nestalo nakon što su prispela na kontinent za koji su očekivala da će im pružiti toliko željenu sigurnost.

Za mnoge od tih mališana, prenosi britanski list „Gardijan” reči šefa Evropola Brajana Donalda, strahuje se da su pali u šake organizovanih kriminalnih grupa za trgovinu ljudima, udruženih s krijumčarima koji izbeglice prevode u Evropu. Ta agencija je pribavila dokaze da se neki od otetih maloletnika koriste i kao seksualno roblje.

„Nije preterano reći da u ovom trenutku tragamo za više od 10.000 dece. Neće svi oni biti iskorišćeni za kriminal, neki su možda samo predati članovima svojih porodica. Ali, mi ne znamo gde su oni, šta rade i s kim su”, kazao je šef Evropola.

Samo je u Italiji nestalo 5.000 mališana, dok je u Švedskoj za njih hiljadu izgubljen svaki trag. U Velikoj Britaniji se broj dece koja su nestala nakon što su se registrovala kao izbeglice udvostručio u poređenju s prethodnom godinom, naveo je Donald. U Mađarskoj i Nemačkoj, važnoj tranzitnoj tački, odnosno glavnom odredištu izbeglica, uhvaćeno je mnoštvo kriminalaca koji su ih eksploatisali, tako da, kaže Donald, sada u tim državama postoje zatvori u kojima većinu zatvorenika predstavljaju oni koji su osuđeni za takve zločine. I organizacije koje rade s migrantima na Balkanu zatražile su sastanak s Evropolom kako bi predale dokaze o nestanku dece s izbegličke rute preko tog poluostrva, izveštava „Gardijan”.

Tih 10.000 nestalih, prema podacima humanitarne organizacije „Sejv d čildren”, predstavljaju gotovo desetinu svih maloletnika koji su u Evropu prošle godine ušli bez pratnje roditelja. Deca su gotovo trećina svih izbeglica koje su lani prispele u EU – ukupno ih je oko milion.

I maloletne i odrasle izbeglice neprilike očekuju i u Austriji: ona se pridružila državama poput Švedske, koje nameravaju da drastično ograniče broj pozitivnih rešenja za zahteve za azil. Beč planira da se do 2019. godine oslobodi 50.000 migranata, javlja Tanjug detalje dogovora partnera iz vladajuće koalicije, Socijaldemokratske partije (SPO) i Narodne stranke (OVP). To će biti postignuto skraćivanjem postupka za rešavanje zahteva za azil na deset dana, sklapanjem sporazuma o readmisiji, proširenjem liste bezbednih država porekla na zemlje kao što su Maroko, Alžir, Tunis, Gruzija, Mongolija i Gana, te čarter letovima za prevoz onih kojima će gostoprimstvo biti uskraćeno.

Dobrovoljno napuštanje zemlje biće podstaknuto svotom od 500 evra za one koji prihvate da odu najkasnije tri meseca po podnošenju zahteva za azil, ne čekajući odgovor, kao i za one koji na negativan odgovor ne ulože žalbu. Upola manje, odnosno 250 evra, dobijaće oni koji bez prisile odu najkasnije šest meseci od podnošenja molbe, to jest nakon negativnog odgovora u drugoj instanci, bez daljih žalbi.

„U Evropi smo izazvali lančanu reakciju razuma i to je dobro. Moramo na svim nivoima da pritiskamo, zbog čega ćemo povećati broj proterivanja”, prenosi Tanjug izjavu ministarke unutrašnjih poslova Johane Mikl-Lajtner bečkom dnevniku „Kronen cajtung”.

Ona je dodala da „proterivanjima ne mogu biti ispravljene posledice politike otvorenih granica”.

Ako je verovati grčkom ministru za migracije Janisu Muzalasu, neki u Evropi su spremni i na još radikalnije poteze kako bi sprečili izbeglice da stignu do njih. Muzalas tvrdi, prenela je Beta, da mu je belgijski ministar pravosuđa Teo Franken na ministarskom zasedanju pre nekoliko dana rekao: „Idite i protiv zakona, mi smo prestrašeni, nije važno i da imigranti odu u more”. Franken je u izjavi za belgijsku televiziju opovrgao da je to ikada rekao.

Nervozu zbog priliva migranata odslikava i poslednja izjava „izbegličke majke”, nemačke kancelarke Angele Merkel. Ona je, verovatno nastojeći da umiri javnost, u kojoj joj opada podrška zbog njene donedavno bezrezervne dobrodošlice za izbeglice, kazala da očekuje da se većina onih koji su umakli pred sirijskim građanskim ratom u doglednom roku, kad tamo prestanu sukobi, vrati u svoju zemlju, kao što je to, kako je kazala, učinilo i 70 procenata izbeglica iz bivše Jugoslavije.