Erdogan upozorava Putina i traži da se sastanu

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je, pre nego što je otputovao u posetu zemljama Latinske Amerike, izjavio da će Rusija „snositi posledice, ako njeni avioni nastave da ugrožavaju turski vazdušni prostor”. On je optužio Moskvu da na ovaj način pokušava da „izazove eskalaciju krize u regionu”.

Odnosi između Ankare i Moskve, koji su potpuno poremećeni posle obaranja ruskog aviona krajem prošle godine, još jednom su se našli na velikom ispitu nakon što je Turska optužila Rusiju da njeni avioni, koji su stacionirani u Siriji, opet ugrožavaju turski vazdušni prostor. Novi incident se navodno dogodio u petak ujutro u pograničnom području prema Siriji.

„Jedan ruski SU-34 je povredio turski vazdušni prostor iako je prethodno bio upozoren i na ruskom i na engleskom jeziku“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari, koje je uručilo „oštar protest” ruskom ambasadoru u Turskoj Andreju Karlovu.

„Ukoliko Rusija nastavi sa povredama turskog prava na suverenitet, biće primorana da snosi posledice. Ti neodgovorni koraci neće doneti dobro ni Rusiji, ni odnosima NATO i Rusije, niti regionalnom i globalnom miru”, izjavio je Erdogan.

Predsednik Turske je, međutim, potvrdio novinarima da je dao nalog Ministarstvu spoljnih poslova da pokuša da ugovori sastanak sa Vladimirom Putinom, kako bi se u direktnom kontaktu zakopale „ratne sekire” između dve zemlje. Ali, Moskva još nije odgovorila na tu inicijativu Ankare.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je odmah izrazio solidarnost sa Turskom.

„Mi pozivamo Rusiju da se ponaša odgovorno i da poštuje vazdušni prostor alijanse, odnosno Turske”, istakao je on.

Pentagon je takođe pozvao Moskvu da poštuje suverenitet Turske kako bi se izbeglo „dalje povećanje nestabilnosti u regionu”.

U Moskvi su odmah demantovali turske tvrdnje da je u petak avion SU-34 povredio turski vazdušni prostor.

„To je neosnovana turska propaganda”, istakao je predstavnik za štampu Ministarstva odbrane.

Pojačano prisustvo Rusije u susednoj zemlji od početka izaziva veliko podozrenje u Ankari. Turski zvaničnici optužuju Moskvu da njeni avioni ne bombarduju položaje pripadnika Islamske države nego „umerene opozicije” koja se bori protiv predsednika Bašara el Asada i koju Turska od prvog dana bezrezervno podržava iako ona praktično i ne postoji. Na taj način Moskva je doprinela, kako se tvrdi, jačanju pozicija režima u Damasku, koji je poslednjih dana uspeo da povrati kontrolu nad nekoliko gradova .

Odnosi Turske i Rusije su pokvareni posle obaranja ruskog bombardera SU-24 krajem novembra prošle godine  u pograničnom području prema Siriji. Tada je ubijen jedan od dvojice pilota. U Moskvi uporno tvrde da je avion oboren nad sirijskom teritorijom, što u Ankari osporavaju. Rusija je zatražila zvanično izvinjenje zbog tog incidenta ali u Ankari su odbacili taj zahtev.

„Mi nećemo da se izvinjavamo zato što smo branili svoj suverenitet i teritorijalni integritet”, ističu turski zvaničnici.

Predsednik Erdogan je krajem prošle godine pokušao da se sretne sa predsednikom Putinom na marginama međunarodne konferencije u Parizu, ali ruska strana je odbacila tu inicijatuvu. U međuvremenu su šefovi diplomatija dve zemlje, Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu, razgovarali u okviru ministarske koferencije OEBS-a u Beogradu, ali tada nije napravljen bilo kakav prodor u normalizaciji odnosa dve zemlje, koje su pre ovog incidenta imale veoma razvijenu saradnju i česte kontakte na najvišem nivou.

Posle obaranja ruskog bombardera krajem novembra prošle godine praktično su prekinuti svi zvanični kontakti. Moskva je u znak odmazde zabranila uvoz određenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, blokirala čarter letove i turističke aranžmane, ponovo uvela vize i ograničenja za turske firme koje podižu građevinske objekte u Rusiji. Ove sedmice je saopšteno da će biti ukinuta i povlašćena cena tečnog gasa za turske kupce. Na led je stavljena izgradnja „Turskog toka” ispod Crnog mora, dok se ne može potpuno isključiti ni mogućnost blokade izgradnje atomske centrale „Akuju”, koja bi trebalo da košta više od 20 milijardi dolara.

Prema prvim procenama, Turska bi zbog ruskih sankcija ove godine mogla da izgubi više od osam milijardi dolara, pre svega u turizmu i građevinarstvu. Ali, tu nije kraj. Sada se strahuje od mogućeg zavrtanja slavina u energetici, pošto je Turska u toj oblasti veoma zavisna od Rusije. Od nje godišnje kupuje 30 milijardi kubnih metara gasa, što je gotovo 60 odsto ukupnih potreba zemlje. Turska je i veliki uvoznik sirove nafte.