Amerika naoružava „istočni front" prema Rusiji

Stari kontinent, kojem se zbog zatvaranja granica pred izbeglicama spočitava da se ionako sve više pretvara u „tvrđavu Evropu”, Pentagon će ubrzati u fortifikaciji tako što će naredne godine više nego učetvorostručiti svoj budžet za ovaj deo sveta, sa 789 miliona na 3,4 milijarde dolara. To povećanje će američko ministarstvo odbrane iskoristiti da u Evropu pošalje još tri do pet hiljada vojnika opremljenih teškim naoružanjem i oklopnim vozilima. Oni će biti razmešteni unutar NATO trupa, mahom u centralnoj i istočnoj Evropi. Cilj ovog dubljeg „ukopavanja u rovove” nije zaustavljanje izbeglica – mada će delimično poslužiti i za eventualnu pripomoć oko migrantske krize – već je namera, prema izvorima „Njujork tajmsa”, da se Rusija odvrati od daljeg prodora u Evropu.

Ovako drastično bildovanje budžeta, ocenjuju sagovornici tog lista, signal je namere Vašingtona da na duže staze ojača svoje vojno prisustvo u zemljama koje se osećaju ugroženim otkako je Moskva pre dve godine anektirala Krim. Na prvi pogled, ovo i nije velika novost jer je Amerika u proteklih 12 meseci već uputila još vojnika i oružja u Evropu, a i povećanje budžeta se može učiniti jednokratnim, budući da bi toliki novac za 2017. godinu trebalo da bude povučen iz fonda za operacije u Siriji, Iraku i Avganistanu.

Ali, borba protiv Islamske države neće zbog toga trpeti pošto je i za nju predviđeno 35 procenata sredstava više nego dosad, odnosno dodatnih sedam milijardi dolara. Kako su najozbiljniji pretendenti na Belu kuću listom veći „jastrebovi” od Baraka Obame, još spremniji od njega da se služe vojskom u inostranstvu, teško da i naredni američki predsednik, koji će na dužnost stupiti početkom 2017. godine, neće i nakon toga odobriti da evropski budžet Pentagona ostane na istom nivou, barem ako se situacija potpuno ne preokrene.

Za poboljšanje odnosa s Rusijom šanse su trenutno slabe. Spekulacije da se Vladimir Putin krajem septembra prošle godine odlučio na vojnu intervenciju u Siriji kako bi ruskoj javnosti skrenuo pažnju s Ukrajine, od koje tobož namerava da tiho digne ruke, dugoročno se nisu potvrdile. Relativno primirje u istočnoj Ukrajini, koje je vladalo u poslednjih nekoliko meseci, pogaženo je i vlasti u Kijevu javljaju da njihovi vojnici na tom frontu opet ginu, dok Moskva, kako tvrde, i dalje šalje oružje i trupe tamošnjim separatistima.

I na jugoistoku Evrope NATO je, makar to bilo i bez namere obe strane, ušao u konfrontaciju s Rusijom zbog toga što je Redžep Tajip Erdogan imao brz prst na obaraču, pa je protivvazdušna odbrana Turske olako oborila ruski avion zbog upada u prostor pod njenom kontrolom, koji nije trajao duže od 17 sekundi, kao da se takav povod za lansiranje projektila samo čekao. Na Zapadu se strahuje i od širenja ruskog uticaja na Balkanu, pa je želja da se on suzbije, pre nego to što je Crna Gora nakon devet godina čekanja odjednom postala spremna za NATO ili što su njeni vojni kapaciteti neophodni alijansi, najverovatniji razlog iz kojeg je Podgorica napokon primila poziv da se pridruži severnoatlantskom savezu.

Za jug Evrope se takođe smatra da je u potencijalnoj opasnosti, ali od Islamske države, koja se ušančila u Libiji, odakle bi, prema poslednjim upozorenjima iz vojnih krugova, mogla pokušati napade na brodove u Mediteranu, kao i da eventualno ugrozi Italiju ili Francusku: Pariz se, uz London i Vašington, nižu se nezvanične informacije iz raznih izvora, sprema i za intervenciju u Libiji ne bi li to predupredio. Pentagon je nedavno sročio i predlog prema kojem bi se u južnoj Evropi mogla naći jedna od novih baza za specijalne snage koje bi preduzimale brze akcije protiv islamista u Africi.

Uz sve to, kao i uz priliv izbeglica, koji izaziva veliku napetost na kontinentu, ukupno bezbednosno okruženje Evrope postalo je daleko nepredvidljivije nego do pre dve godine, što je, komentarišu sagovornici američkih medija, iziskivalo preorijentaciju kakva se da naslutiti iz poslednjeg plana Pentagona. Pitanje je, dakle, jedino gde će sve biti upućena nova ojačanja u ljudstvu i oružju za evropske trupe. Deo njih će, prema poslednjim informacijama „Njujork tajmsa”, zbog eventualnih akcija protiv ID i stabilizacije situacije s izbeglicama, biti raspoređen i na jugu Evrope. Većina, međutim, ide na „istočni front” prema Rusiji. Predstoji dilema: koliko daleko ih tamo isturiti.

Baltičke države i Poljska će verovatno, u skladu s dosadašnjim zahtevima, želeti da se osnažene NATO jedinice na njihovim teritorijama postave što bliže ruskoj granici. Nova vlada u Varšavi je, štaviše, nedavno tražila da se na poljskom tlu stacionira i nuklearno oružje, ali taj kabinet je toliko desničarski, što u poljskoj tradiciji podrazumeva i antiruski stav, da im za to nije ni bio neophodan izgovor koji im je Vladimir Putin pružio spominjući mogućnost da Rusija upotrebi atomsku bombu, doduše protiv Islamske države.

Do sada je u Vašingtonu i većini članica NATO-a prevladavalo mišljenje da dodatne jedinice ne bi valjalo da se previše udaljuju od nemačke granice. Strogo uzev, sporazumom iz 1997. godine Rusija i NATO su se obavezali da ne razmeštaju veliki broj trupa duž linija koje ih razdvajaju. Ali, Poljska i baltičke države već neko vreme tvrde da je Moskva prekršila taj sporazum upadom u Ukrajinu, koji je Putin u neku ruku priznao, navodeći, međutim, da tamo nije bilo redovnih ruskih snaga nego samo vojnih obaveštajaca.

Za jačanje NATO-a u Evropi neće biti dovoljno samo povećanje američkog vojnog budžeta za taj kontinent. Velika Britanija je letos, nakon upornog insistiranja Vašingtona, najzad obećala da neće spustiti nivo svog odbrambenog budžeta na manje od dva procenta BDP-a, kako nalaže standard alijanse. Ali, to je čini jednom od svega pet članica koje se pridržavaju te norme, naspram njih 23 koje troše manje od predviđenog. SAD zapravo daju 75 procenata ukupne vojne potrošnje severnoatlantskog saveza. Ali, od poslednjeg samita NATO-a, održanog nakon aneksije Krima, vojne budžete je povećalo još sedam članica: slučajno ili ne, izuzev Francuske i Rumunije, posredi su države koje su vrlo blizu Rusije ili tik do nje – Poljska, Češka, Litvanija, Letonija i Norveška. I Švedska i Finska razmišljaju o pridruživanju alijansi, zbog čega ih je Moskva veoma oštro upozorila. Stokholmu je zaprećeno protivmerama, dok će ruska vojna baza uz finsku granicu biti, kako je najavljeno, proširena izgradnjom još 14 aerodroma.