Može li Pajtić da preskoči Tadićevu senku

Uz Bojana Pajtića, najveći aplauz na poslednjoj sednici Glavnog odbora Demokratske stranke dobio je Slobodan Milosavljević. Lider demokrata nagrađen je ovacijama jer je najavio da cilj DS-a „nije da bude bolji od SNS-a, jer to svako može, već da bude bolji od DS-a pre 2012. godine”, a bivši ministar Milosavljević zato što je pušten iz pritvora posle privođenja u akciji „Rezač”. Partijske kolege aplauzom su poručile da je Milosavljević žrtva političkog progona.

Iako sud tek treba da se izjasni o njegovoj eventualnoj krivici, pitanje da li je moguća Pajtićeva najavljena „pokajnička tranzicija” demokrata ako ne naprave otklon od kadrova iz Tadićeve epohe za koje se u javnosti vezuju afere. Upravo to je još pre dve nedelje demokratama zamerio Jovo Bakić. Ovaj sociolog im je poručio da bi, kada već govore o političkom progonu, kao pametni političari trebalo da se distanciraju od ljudi koji nisu na dobrom glasu – misleći tu, kako kaže, na Olivera Dulića, Slobodana Milosavljevića i Dragana Šutanovca – sve dok pravosudni organi ne odrade svoje.

Nije, međutim, jasno kako će birači gledati na nameru Pajtića da odbaci nasleđe Borisa Tadića, koji je izgubio izbore 2012, dok istovremeno s njegovom Socijaldemokratskom strankom razgovara o eventualnom predizbornom savezu.

Za predsednika političkog saveta DS-a Dragoljuba Mićunovića razgovor sa Tadićem ne predstavlja problem. „Mi još ne govorimo ni o kakvim koalicijama”, naveo je Mićunović, dodajući da se DS 2012. pročistila od onih koji su zapravo „ušli u vlast, a ne u stranku”.

„To su oni koji su se učlanili dok je DS bila na vlasti, a potom nisu mogli da shvate da su postali opozicija i ušli su u novu vlast ili s njom počeli da sarađuju na razne načine. Što se pregovora s ostatkom opozicije tiče, mi imamo logičan uslov da se dogovorimo da se ne napadamo kako bi kampanja bila koliko-toliko pristojna. A šta će biti s koalicijama, pitaćemo i naše birače i istražićemo šta bi oni voleli, da li jednu listu ili više kolona”, navodi Mićunović za „Politiku”.

Uz sve rezerve i potencijalna preuveličavanja, postoje određene podudarnosti između onoga čemu, po Pajtićevim rečima, sada teži DS i promene imidža Socijalističke partije Srbije posle 5. oktobra. I socijalisti su tada, baš kao demokrate danas, postali opozicija, ali su se postepeno udaljavali od Miloševićeve senke. No, za razliku od SPS, koji je odbacio svoje nasleđe, u vrhu DS kažu da se zapravo vraćaju izvornim načelima te stranke. Demokrate su u svojevrsnoj „retro” fazi jer se, tvrdi Mićunović, vraćaju izvornim načelima „unutarstranačke demokratije bez autoritarnog upravljanja”.

„Naš naziv nije ’Bojan Pajtić’ već Demokratska stranka. Nema nijedne stranačke odluke koju donosi predsednik, već to čini kolektivno predsedništvo posle debate. Tako je situacija, što se tiče demokratije unutar stranke, vraćena u normalu”, zaključuje Mićunović.

Slično misli i Goran Ješić, potpredsednik DS-a, koji smatra da ova stranka jedina ima kapacitet da se suoči s greškama.

„To smo i pokazali time što smo prethodnih godina na demokratski način promenili dva predsednika partije. A upravo s platformom koju smo predstavili (na Glavnom odboru) pokušavamo da ne ponovimo greške iz prošlosti”, ističe Ješić.

Tih omaški je, dodaje, bilo, a on je na njih skretao pažnju i za vreme Tadićevog šefovanja strankom.

„Još tad sam kritikovao odsustvo ozbiljne reforme obrazovnog i zdravstvenog sistema i državne uprave. Ipak, nisu svi potezi DS-a pre 2012. bili loši. Vlada Mirka Cvetkovića je, recimo, rešila problem koji DS nije stvorio, a to je saradnja s Hagom, koja je bila uslov nastavka evrointegracija”, ističe Ješić.

U istom danu kad je zasedao GO DS-a, sociolog Vladimir Vuletić je za Radio Slobodna Evropa rekao da se „mnogo više afera vezuje za ljude poput Šutanovca i Pajtića, koji su ostali u stranci, nego za Tadića”.

Za Vuletića je dodatni problem to što DS nalikuje „mački koja juri svoj rep” i što nastavlja negativnu kampanju protiv naprednjaka, svojstvenu Tadićevoj epohi.

„DS se pre svega bori sa samim sobom, a SDS im je najveći protivnik u ideji preuzimanja uloge vodeće opozicione stranke. Ali, umesto da nađu dominantnu temu koja bi žuljala nezadovoljne, kao što je SNS kao opozicija imala priču o korupciji, oni uporno pričaju protiv Vučića. A imali su toliko vremena da formulišu politiku kojom bi se jasno prepoznalo da su različiti od SNS-a. Ako su već socijaldemokratska stranka, mogli su da, na primer, govore o nejednakostima”, zaključuje Vuletić.

Najzad, to što je neka stranka u opoziciji, dodaje on, ne daje joj automatsko moralno pokriće, već pokazuje i da nije dobila dovoljno glasova da bi bila na vlasti.