Da li je Balkan poslednja stanica migrantskog karavana

Šta je tačno imao u vidu premijer Aleksandar Vučić, kada je pre dva dana rekao da ga po prvi put zabrinjava bezbednosna situacija koja u proleće može nastati u regionu, postaje jasnije posle jučerašnjih najava da bi veliki deo migranata koji pristižu sa Bliskog istoka mogao da bude zadržan na neodređeno vreme u Srbiji i Makedoniji. Upravo to će, prema pisanju sajta Euraktiv, biti tema sutrašnje konferencije u Londonu, na kojoj će učestvovati i Vučić, i gde se očekuju rešenja koja bi sprečila nestabilnost u regionu.

O kakvim bi posledicama mogla da bude reč, između ostalog vidi se i iz najnovijih istraživanja u Sloveniji, gde se većina građana protivi idejama da u njihovoj zemlji budu podignuti izbeglički kampovi. Tako je i srpski šef diplomatije Ivica Dačić ocenio juče da bi eventualno lančano zatvaranje granica za migrante na gornjem toku zapadno-balkanske rute stvorilo bi opasnu situaciju za Srbiju i čitav region.

Boraveći u Sofiji na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Dačić je izjavio:

„Bez obzira na svo razumevanje i empatiju koje imamo prema migrantima, mi ne možemo dozvoliti da se Republika Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar za migrante. Srbija takođe nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska”, pojasnio je Dačić i ukazao na mogućnost da „aktuelni svetski talas migracija, potencijalno, preko Balkana i Mediterana, može u pravcu EU da pokrene i nekoliko miliona migranata”, prenela je agencija Beta.

Portal Euraktiv podseća da je presednik Evropske komisije Žan Klod Junker organizovao u oktobru mini-samit Zapadnog Balkana sa ciljem da se uspori priliv izbeglica duž Balkanske rute, koja ide kroz Makedoniju i Srbiju. U zvaničnom saopštenju sa tog samita navedeno je da je Grčka obećala da će do kraja 2016. godine povećati broj mesta za smeštaj izbeglica na 30.000 ljudi. Još 20.000 trebalo bi da budu raspoređeni u privatnom smeštaju, a još 50.000 mesta predviđeno je u zemljama severno od Grčke, ali se ne navodi o kojim je tačno državama reč, dodaje Euraktiv.

Upravo za ovim rešenjima tragaće se na konferenciji u Londonu. Kako piše Euraktiv, biće opredeljena sredstva iz Fonda EU za odgovor na sirijsku krizu i ona će biti korišćena i kako bi se izbeglice zadržale u Srbiji i Makedoniji. Neimenovani zvaničnik EU je potvrdio da će deo novca iz fonda koji je EU osnovala 2014. godine „pomoći da se izbeglice koje su stigle do Srbije i Makedonije zadrže tamo”.

„Fond raspolaže sa 650 miliona evra i tako osnažujemo izbeglice, odnosno pomažemo im da ostanu tamo gde jesu, uglavnom u Libanu i Jordanu, ali počinjemo sa radom i na Balkanu”, rekao je ovaj zvaničnik. Ovo je prvi put da je jedan funkcioner EU govorio o „zadržavanju izbeglica tamo gde su”, a da je pri tom govorio o Makedoniji i Srbiji, navodi Euraktiv. Te zemlje, kako se dodaje, „ne žele da postanu tampon zona”, kao što i većina migranta samo želi prođu kroz njih što je brže moguće ka Austriji i Nemačkoj.

Institucije EU, na poziv Britanije, Nemačke i Norveške koje su domaćini konferencije u Londonu, zajedno sa UN i Kuvajtom nastoje da se udvostruči humanitarna pomoć regionu. EU je rešena da ponudi 2,2 milijarde evra, rečeno je novinarima. Ukupno se procenjuje da u Turskoj ima oko dva miliona izbeglica koje mogu da se otisnu ka Evropi, dok se njihov broj u Jordanu kreće između 700.000 i 800.000 ljudi. Portal podseća da, shodno dosadašnjem iskistvu, izbeglice obično ostaju u zemlji domaćina između 13 i 18 godina i da ne treba očekivati njihov trenutni povratak kući čak i nakon okončanja ratnih dejstava u Siriji.