Opet bez evropskih para za poljoprivredu

Iz Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije nedavno je najavljeno da poljoprivrednici u Srbiji ove godine mogu da očekuju  prvi poziv za korišćenje evropskih IPARD fondova za poljoprivredu vrednih 175 miliona evra do 2020. Za ovu godinu na raspolaganje nam je stavljeno, oko 15 miliona evra, ali je veliko pitanje možemo li da da dođemo do tih bespovratnih para ili će nam taj „poklon” propasti jer formalno nismo u stanju da ga povučemo i potrošimo.

Ovaj novac mogli smo formalno da koristimo još od 2008. Ta šansa je propuštana, jer naša država nije uspevala da ispuni uslove za akreditaciju, što kao problem i dalje postoji. U najkraćem, ta naša uprava za agrarna plaćanja mora da ima dovoljan broj ljudi po merilima EU, a ne po našim standardima.

– Poseta revizora Evropske komisije očekuje se sredinom godine kada će biti doneta odluka o dodeli akreditacije – saznajemo u Ministarstvu poljoprivrede.

Zapošljavanje stručnog kadra u Upravi za agrarna plaćanja bio je jedan od osnovnih zahteva za dobijanje akreditacije. Ova služba, nedavno je objavljeno, ima 66 zaposlenih, a procene su da je potrebno da ih za nekoliko godina bude od 800 do 1000, koliko broje institucije tog tipa u Evropi. Još krajem novembru prošle godine najavljeno je da je vlada dala saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem 103 službenika u stalni radni odnos. Konkurs za zapošljavanje novih ljudi, međutim, još nije raspisan. Na pitanje „Politike” znaju li se detalji konkursa – koje struke će se tražiti, da li će biti potrebno radno iskustvo… i najzad kada će javni poziv tačno biti raspisan (budući da se Srbiji koliko shvatamo žuri u ovom poslu) u Upravi za agrarna plaćanja su nam odgovorili neodređeno da će o „detaljima konkursa javnost biti blagovremeno obaveštena”.

– Proces zapošljavanja određenog broja ljudi je započet. Raspisivanje konkursa očekuje se u narednom periodu, o čemu će javnost takođe biti detaljno informisana – kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Osim ovog uslova, dodaju, potrebno je da se ispoštuju i druga pravila i zadati rokovi, ali i izmeni Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Koristeći sredstva iz ovih fondova Srbija bi mogla da poveća konkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvoda. I još važnije da značajno smanji opterećenja na nacionalni budžet za subvencije (ove godine oko 28 milijardi dinara) koji se raspoređuje na sve više korisnika pa su realno i iznosi koje poljoprivrednici dobijaju sve skromniji. Na pitanje koji projekti će imati najveću šansu da konkurišu za ta sredstva u Upravi za agrarna plaćanja su nam rekli da će svi projekti imati podjednaku šansu i da će svi moći da apliciraju.

– Bitno je samo da ispunjavaju opšte i posebne kriterijume koji se navode. Kao i da su investicije navedene u programu i listi prihvatljivih troškova koja će blagovremeno biti objavljena čim EU to odobri – navode u ministarstvu poljoprivrede.

Kažu da se na ovaj način otvara prostor za veća ulaganja u poljoprivredu budući da u tom aranžmanu država dobija između 75 i 90 odsto sredstava iz EU fonda i to za projekte koji se trenutno potpuno finansiraju iz budžeta.

I. Albunović

-----------------------------------------------------

Gubili smo oko 40 miliona evra godišnje

Šta IPARD podsticaji znače za poljoprivrednike? Pre svega, da seljaci na osnovu dobijenih projekata ulažu svoj novac recimo u proizvodnji mleka, i kada u tome postignu zadati standard kvaliteta i higijene, isplaćuje im se bespovratno polovina uloženih sredstava.

Cilj ovih podsticaja jeste da se omogući onima koji mogu da rastu – da zaista rastu, a oni koji ne mogu – da mogu da opstanu.

Kada je „Politika” pre više od dve godine pisala o tome zašto Srbija ne koristi pretpristupne IPARD podsticaje u Ministarstvu poljoprivrede su nam rekli da na akreditaciji rade od 2010. godine i da su na to potrošili 10 miliona evra. U međuvremenu je Uprava za agrarna plaćanja dok je na čelu ministarstva bio Dušan Petrović, nekadašnji funkcioner DS prebačena u Šabac i tek 2014. vraćena u Beograd.

Uz obećanje da će prvi konkursi za dodelu IPARD podsticaja biti raspisani 2015. tada nam je rečeno da Srbiji godišnje sleduje između 42,6 i 50,6 miliona evra.

M. U. A.