Smrt brža od zakona

I pored svakodnevnih upozorenja, apela, pojačanih saobraćajnih kontrola, ionako crna hronika naših drumova postaje sve crnja, sve tragičnija. Prema podacima policije, skoro svakog dana u Srbiji se dogodi više od 100 saobraćajnih nesreća i smrtno strada u proseku pet do šest ljudi.
S pravom su sve učestaliji apeli javnosti i saobraćajnih stručnjaka da je kucnuo poslednji čas da se nešto radikalno preduzme.
Trenutno važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima odavno je ocenjen kao zastareo i neprilagođen novonastalim uslovima sve većeg broja vozila na putevima, sve većeg broja mladih, neiskusnih vozača, povećane nediscipline u saobraćaju, sve češćim slučajevima vožnje pod uticajem alkohola, pa i opojnih sredstava.

Novi zakon, koji je skoro tri godine u pripremi, valjda bi, posle tragičnog letnjeg bilansa, najzad morao da se nađe i pred poslanicima Skupštine Srbije.

Najavljuju se znatno strože mere protiv prekršilaca, uvođenje kaznenih poena, oduzimanje vozačke dozvole posle određenog broja prekršaja, izmena sistema obuke vozača, itd. Zakon je, kako kažu, prilagođen evropskim standardima.

U mnogim zemljama u Evropi kazne su za naše uslove drakonske. Prednjače u Skandinaviji, gde se prekoračenje brzine plaća u stotinama, pa i hiljadama evra i to se bez razlike odnosi na sve, od običnog čoveka, do ministra policije. Gledanja kroz prste – nema.

Onaj ko svojom nepažnjom ili bahatošću izazove nesreću u kojoj ima i povređenih, doživotno će plaćati rentu oštećenima...

Ima još mnogo primera koji su daleko od naše prakse, ali su veoma poučni. U poslove bezbednosti uključeni su svi učesnici u saobraćaju, od policije, osiguravajućih organizacija, do vozača. U Nemačkoj, na primer, svaki vozač ima obavezu da prijavi prvom policajcu nedisciplinovanog "kolegu" i ovaj neće proći nekažnjen...

Velika pažnja posvećena je obuci budućih vozača. I ovde je primer Nemačke poučan: posle završene obuke u gradskoj vožnji, posebno se uči vožnja na lokalnim putevima i autoputu. Na našim drumovima najviše stradaju mladi vozači, neiskusni, koji su obučavani u gradskim uslovima i nisu vični prilikama koje vladaju na otvorenom putu.

Novi zakon mora da uvede red i u oblasti saobraćajne signalizacije i da poveća odgovornost putara. Odrednica o "vožnji neprilagođenoj uslovima puta", ne bi trebalo da nađe mesto u novom zakonu, jer se iza nje može sakriti nečija evidentna odgovornost, kao što je loše obeležen put, rupa na kolovozu, itd.

Izuzetan značaj u razvijenim zemljama posvećuje se tehničkoj ispravnosti vozila. Kod nas se nekad za bocu vinjaka mogao registrovati svakakav krš. Kakvo je stanje danas? Ako je suditi po onome što viđamo na našim ulicama, izgleda da se nije mnogo toga promenilo. Organizacije za tehničke preglede bi morale da postanu predmet veće pažnje zakonodavca i policijske kontrole. Mnogo je, dakle, karika u ovom lancu bezbednosti i sve su od podjednake važnosti.

A dok novi propisi ne stupe na snagu, smrt će i dalje kositi na putevima. Ona ne čeka zakon.