IKEA konačno u Srbiji

Mnogi to ne znaju, ali IKEA je još početkom devedesetih započela svoje poslovanje u Srbiji. Veoma uspešan početak bio je, nažalost, prekinut poznatim događajima koji su obeležili taj period. Kao jedan od prvih zaposlenih, bio sam vrlo ponosan na činjenicu da je mladi tim koji je tada radio u maloj prodavnici IKEA u blizini hotela „Hajat” u Beogradu uspeo da postavi rekord u prodaji po metru kvadratnom, koji je tek posle 10 godina oborila neka druga robna kuća IKEA. Zato sam se s ogromnim entuzijazmom pre osam godina vratio u Srbiju, kada je IKEA odlučila da ovde ponovo otvori tržište. Bilo je to vreme u kojem se osećao entuzijazam na ovim prostorima, te smo i mi smatrali da je vreme da Srbija opet postane deo naše globalne mreže. Odmah posle prvih obećanja predstavnika državnih organa počeli smo da zapošljavamo ljude u Beogradu u očekivanju da će se investicija brzo realizovati. Ali nije sve išlo baš glatko. Kombinacija nesavršene administracije na svim nivoima u Srbiji, obećanja koja se nisu ispunjavala, ali i greške kompanije IKEA, koja je navikla da ta famozna četiri slova otključavaju sve kapije sveta – dovela je do toga da je proces otvaranja prve robne kuće u Beogradu trajao mnogo duže nego što smo očekivali.

Ali, kada se dođe do uspešnog završetka, onda je lakše ne gledati na sve negativno. Mi u kompaniji IKEA danas hoćemo da verujemo da su svi izazovi kroz koje smo prošli deo jednog sazrevanja, te da smo i mi i Srbija naučili mnogo iz našeg slučaja. Mi smo naučili da u Srbiji treba imati više strpljenja nego u nekim drugim sredinama u kojima radimo i sigurno je da ćemo u aktivnostima u vezi sa širenjem našeg posla biti mnogo spremniji na nove izazove.

Istovremeno, sigurni smo da je i Srbija stekla korisno iskustvo i da će znati kako da efikasnije deluje u budućim slučajevima rada s velikim investitorima. Mi i dalje verujemo u dugoročnu stabilnost Srbije i regiona, u komercijalnu isplativost investiranja; verujemo u produktivnost i inovativnost domaće radne snage. Srbija je zanimljivo tržište, zemlja sa mnogo kvaliteta i trebalo bi da svoje prednosti koristi u službi privrednog razvoja. Mi smo svedoci da se poslovni ambijent u Srbiji menja na bolje i to je veoma važan korak napred.

Većina problema s kojima smo se suočavali bila je, u stvari, lako rešiva: trebalo je samo pojednostaviti i skratiti proceduru, zaposleni u javnim službama treba da budu angažovaniji, otvoreniji i dostupniji strankama. Najčešći kamen spoticanja predstavljaju dugi i komplikovani administrativni postupci u katastru, u javnim preduzećima i jedinicama lokalne uprave, koji se svode na mnogobrojne dopise i sastanke radi rešavanja pojedinih problema, koji najčešće i nisu toliko komplikovani. Kao što je to slučaj u visoko razvijenim zemljama, treba pojednostaviti proceduru, poštovati sistemska rešenja i voditi računa o suštini, a ne o formi. Propisi koji su na snazi često se teško primenjuju ili njihovo tumačenje varira od institucije do institucije, ponekad čak i u različitim odeljenjima iste službe. Investitor mora da šeta od šaltera do šaltera, pokušavajući da sam uskladi proceduru koja je ponekad nerazumljiva i vrlo komplikovana. Od krupnijih problema, nedostatak urbanističke sređenosti i infrastrukture najčešće sprečavaju brzi dolazak stranih firmi u Srbiju. Od investitora se očekuje da sam uskladi sve te uslove, zbog čega se često gubi vreme i povećavaju troškovi. Novi Zakon o planiranju i izgradnji je mnoge od ovih problema eliminisao, ali bi bilo dobro da se na tome ne stane, jer u kontekstu globalne mobilnosti kapitala unapređenje poslovnog ambijenta predstavlja stalni proces. Za investitora je od krucijalne važnosti da postoji pouzdan i transparentan pravni okvir koji mu omogućava da planira vreme i troškove.

Da bismo prevazišli probleme, a posebno imajući u vidu vrednost naše početne investicije od 70 miliona evra, s najvišim državnim instancama smo usaglasili poseban pristup za projekat u Beogradu. To je, naime, pilot projekat za objedinjavanje državnih službi i formiranje posebne radne grupe koju čine iskusni stručnjaci čiji je doprinos efikasnom i uspešnom radu bio nemerljiv.

Tokom realizacije pilot projekta u početku smo se suočili s mnogim nesporazumima i problemima, pre svega sistemske prirode. Ali, veće angažovanje državnog aparata i maksimalna podrška svih bili su ključ za uspešno privođenje kraju našeg prvog investicionog poduhvata u Beogradu. Mislim da ovakav pristup treba da postane sistemsko rešenje i da se primenjuje i ubuduće. Uvereni smo da će to pomoći ne samo investitorima nego i zaposlenima u državnom aparatu, preopterećenim poslom i obavezama. Prevagu na tasu prilikom odlučivanja o novim investicijama doneće pre svega odgovorni i kompetentni rukovodioci u različitim državnim organima. Oni bi, prema našem mišljenju, trebalo još brže da se modernizuju i ugledaju na menadžere u privatnom sektoru i da više koriste iskustva drugih zemalja.

IKEA posle desetak godina uspešno otvara kapije Srbiji. Na izlazu iz Beograda na autoputu ka Nišu, kod Bubanj potoka, u toku 2017. godine trebalo bi da primimo prve kupce u naš prodajni centar. Nadamo se da će to biti samo početak poslovanja kompanije IKEA u Srbiji.

Regionalni direktor za razvoj kompanije IKEA za jugoistočnu Evropu