Prijateljica Volstrita

Hilari Klinton stalno podsećaju, a isto je učinio i njen stranački rival na preksinoćnjoj predizbornoj debati, da ona ne može da se predstavlja kao borac za jednakost u kampanji koju joj finansiraju katalizatori nejednakosti: hedž-fondovi, banke i velike korporacije.

Bivša državna sekretarka i Berni Sanders još jednom su ukrstili verbalna koplja na televiziji Em-Es-En-Bi-Si pred važne partijske izbore koji ih sledeće nedelje očekuju u državi Nju Hempšir. Socijaldemokrata iz Vermonta nazvao je američki ekonomski sistem nameštenim u korist najbogatijih slojeva, a tamošnji politički sistem iskvarenim zbog prevelikog uticaja novca na političare.

„Postoji razlog zašto svi ti ljudi ubacuju ogromne svote novca u naš politički sistem. To podriva demokratiju i omogućava Kongresu da predstavlja bogate finansijere kampanja, a ne građane koji imaju obične poslove”, poručio je senator.

Kako je upravo nekadašnja prva dama najpopularniji kandidat među najimućnijim donatorima, i ona sama je ovo shvatila kao prikrivene optužbe za korupciju. Žustro je odbrusila kolegi, koji se, kao i ona, bori za nominaciju Demokratske stranke, da prestane da insinuira i u lice joj kaže sve što ima. Imao je priliku da je lično napadne, ali se ipak zadržao samo na tome da primeti da bogataši ne finansiraju političke kampanje iz dobročinstva, već očekujući protivusluge.

I Klintonova i Sanders se na ovim izborima predstavljaju kao levičari koji će pomoći radničkoj i srednjoj klasi i zauzdati neumerene apetite onih koji su Ameriku i svet 2008. gurnuli u ekonomsku provaliju. Deo odgovora na pitanje ko je od njih dvoje veći egalitarista krije se u vrlo različitim načinima na koji se finansiraju njihove predizborne kampanje. Čak 75 odsto donacija za Sandersov izborni štab jesu prilozi manji od 200 dolara. Na taj je način prošle godine prikupio 73,5 miliona dolara. Sa druge strane, Klintonova je do prošlogodišnje sume od 109 miliona dolara za kampanju došla pre svega zahvaljujući maksimalnim iznosima koji se mogu uplatiti štabu – 2.700 dolara.

Senator je ponosan na činjenicu da ga ne podržava šačica Amerikanaca koji plivaju u novcu, već milioni običnih građana koji ispisuju čekove na manje od 30 dolara: „Prikupili smo novac od 3,5 miliona ljudi, pri čemu su donacije u proseku iznosile 27 dolara.”

Sve ovo se odnosi samo na njihove izborne štabove (superpak). Međutim, Klintonova, za razliku od Sandersa, ima podršku i velikog broja organizacija koje su zvanično odvojene od njenog štaba, ali koje svim silama podržavaju njenu kampanju. Na superpakove se ne odnose nikakva ograničenja, pa njihovi donatori, pojedinci i kompanije, mogu da uplaćuju koliko god para žele za izbor željenog kandidata. Senator je poručio da se nikako ne osniva nikakav superpak za njegov izbor jer smatra da su oni legalizovana korupcija, ali ova mašinerija uveliko radi za sve ostale kandidate, uključujući i republikance. Kada se 27 dolara, koliko u proseku stiže za Sandersa, uporedi sa šest miliona dolara, koliko je Džordž Soros uplatio za Klintonovu, reklo bi se da se senator i bivša prva dama ne mogu boriti na izborima u istoj zemlji, ili makar ne u istoj partiji.

Lista njenih donatora uključuje mnoge banke, hedž-fondove i krupne korporacije sa Volstrita, kao i njihove lobiste. Za njen štab su samo na ovim izborima odvojili 21 milion dolara. Među njima su menadžeri i lobisti Goldman Saksa, Sitigrupe i ostalih banaka, „Monsanta”, kao i lobistička grupa „Podesta”, koja radi za interese vojne, farmaceutske i finansijske industrije.

Klintonovi su rado viđeni govornici na Volstritu. Nekadašnja senatorka Njujorka je za samo tri nastupa pred rukovodiocima Goldman Saksa zaradila 675.000 dolara. Bračni par je za godinu dana zaradio 25 miliona dolara za govornicom, uglavnom u kompanijama koje dobiju ili gube basnoslovne sume novca u zavisnosti od toga ko je u Stejt departmentu ili Beloj kući. Klintonova je u periodu od 2013. do 2015. za 12 govora u bankama sa Volstrita zaradila skoro tri miliona dolara, što je njenog supruga i nju na kraju smestilo u 0,1 odsto Amerikanaca sa najvišim primanjima. Zbog toga mnogi birači Demokratske stranke ne mogu da joj poveruju da će se kao predsednica suprotstaviti upravo tom sloju protiv kojeg Sanders decenijama vodi „krstaški rat”. Na ranije pitanje Si-En-Ena – zašto je prihvatila ogromne honorare od ljudi omraženih među običnim Amerikancima – nije imala spreman odgovor, pa je, čini se, zbunjeno odgovorila: „Toliko su ponudili.” Na poslednjoj debati je poručila glasačima da nikada nije iskoristila funkciju niti promenila stav da bi udovoljila donatorima.

Demokratkinja Elizabet Voren, koja se zalaže za regulaciju banaka, tvrdi da je Klintonova, kada je postala senatorka države Njujork, promenila stav prema čvršćim pravilima za moćnike sa Menhetna jer su upravo oni podržali njenu kandidaturu: „Nije mogla da ostane principijelna. Kampanje su skupe a novac nije dolazio od porodica sa finansijskim problemima.”