Šta je alternativa štednji

U Americi se zna – nobelovci Pol Krugman i Džozef Štiglic žestoki su protivnici politike stezanja kaiša. Pritom se njihov recept najmanje odnosi na Sjedinjene Američke Države, a više je kritika politike koju zastupa trojka koju čine Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka.

SAD je kao odgovor na svetsku finansijsku krizu, koja je počela 2008. godine, patentirao program kvantitativnog popuštanja. Prevedeno s ekonomskog jezika, to praktično znači – štampanje para. Nakon toga, taj recept primenio je Japan, a Evropska centralna banka je tek početkom prošle godine počela s takozvanim monetarnim olakšicama. Program podrazumeva upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evropsku privredu ne bi li se štampanjem para stimulisala inflacija i pokrenuo privredni rast.

Ubedljivu pobedu ekstremno levičarske partije Siriza u Grčkoj u januaru prošle godine mnogi su videli kao početak globalnog odgovora na politiku koju zagovara trojka. Međutim, Aleksis Cipras, lider Sirize, suočen s dugovima koji su stizali na naplatu, i posle šest meseci pregovora u julu prošle godine prihvatio je sve uslove kreditora. Janis Varufakis, ministar finansija, prethodno je podneo ostavku.

U Francuskoj je, na primer, podrška ekstremnoj desnici za samo nekoliko godina porasla sa 15 na 30 odsto. Zanimljivo je da je i Fransoa Oland 2010. godine izbore u Francuskoj dobio na obećanju da neće štedeti. U Srbiji se Oland najčešće i pominjao kao protivnik politike stezanja kaiša. Ipak, nakon što je oporezivanje bogatih koje je Oland uveo u Francuskoj rezultiralo bekstvom kapitala, i ova zemlja sa socijaldemokratskom tradicijom okrenula se štednji. Oland je zatim poprilično stegao kaiš oko francuske javne potrošnje i minus u kasi sa sedam odsto, koliko je iznosio 2010. godine, smanjio na oko četiri procenta.

Prema oceni poznatog francuskog ekonomiste Tomasa Piketija, autora knjige „Kapitalizam 21. veka”, nekoliko faktora je doprinelo jačanju desnice. To su rast nezaposlenosti, ksenofobija, ali i osećaj da smo probali sve i da je vreme da počnemo sa eksperimentisanjem.

S druge strane, ekonomista Nurijel Rubini, koga zovu i Doktor Propast jer je predvideo početak svetske finansijske krize 2008. godine, smatra da je problem današnjeg sveta previše ponude, a premalo tražnje. Kako kaže, zemlje koje su pre početka krize previše trošile sada primenjuju politiku stezanja kaiša. Međutim, prema Rubinijevom shvatanju, problem je u tome što one ekonomije koje su pre krize štedele, poput Nemačke, na primer, sada nisu počele više da troše. Zbog toga je, prema njegovom jednostavnom objašnjenju, tražnja „u grču”.