Naložena istraga smrti Tolimira

Haški osuđenik Zdravko Tolimir preminuo je prošle noći u pritvorskoj jedinici tribunala. Kako je saopšteno iz Haga, sudija Teodor Meron, predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu naložio je istragu smrti Tolimira, koja je obavezna prema nacionalnom zakonodavstvu. Istragu će voditi sudija Vagn Joensen.

Tolimir je bio pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Osuđen je za genocid i udruživanje radi činjenja genocida u enklavama Srebrenica i Žepa 1995. godine. Doživotnu kaznu zatvora koja mu je izrečena, potvrdilo je prošle godine žalbeno veće. Tolimir je preminuo čekajući da bude prebačen u državu u kojoj je trebalo da izdržava kaznu. Njegovo ime sada je na sve dužem spisku onih koji nisu izašli živi iz zatvora u koji ih je Hag poslao.

Letos je preminuo Mile Mrkšić (68), bivši komandant Vojske Republike Srpske Krajine, služeći kaznu u Portugaliji, mesec dana pre isteka dve trećine kazne. Mnogo je naših državljana koji su u Sheveningenu teško oboleli i imali pritužbe na postupanje lekara, ali sve informacije o zdravlju pritvorenika tribunal drži pod oznakom „poverljivo”.

Tako je bilo u slučajevima Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića i drugih. Često je postojala suprotnost između onoga što su tvrdili haški lekari i mišljenja posebnih timova. Tribunal bi uvek odbacivao optužbe i pogoršano zdravlje pritvorenika pripisivao lošim navikama u ishrani, pušenju, stresu ili životnoj dobi.

Milan Kovačević, nekadašnji upravnik bolnice u Prijedoru, po dolasku u Hag doživeo je više moždanih udara i infarkt, a umro je posle mesec dana, nakon noći provedene u agoniji na šta niko nije reagovao. Slavko Dokmanović se obesio u haškoj ćeliji. Sudijama je prethodno govorio da je u teškom psihičkom stanju, a na njegovu krizu upozoravao je i njegov advokat samo dva dana pre tragičnog događaja. Psihijatrijska pomoć nije pružena ni Milanu Babiću, koji je počinio samoubistvo.

Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umro je od infarkta 11. marta 2006. godine. Tvrdnje njegove porodice i pristalica da je ubijen pogrešnom terapijom nikada nisu dokazane.

Đorđe Đukić je u aprilu 1996. godine pušten iz tribunala zbog raka u poodmakloj fazi. Umro je posle mesec dana. Momir Talić preminuo je od raka pluća na VMA u Beogradu, kada ga je tribunal pustio na kućno lečenje. Dve godine posle izricanja pravosnažne kazne od deset godina zatvora, u Švedskoj je umro Miroslav Deronjić.

U teškom zdravstvenom stanju je i Goran Hadžić. Njemu je otkriven poodmakli stadijum karcinoma i pušten je na privremenu slobodu iz humanitarnih razloga. Vojislav Šešelj pušten je posle gotovo 12 godina pritvora, navodno iz humanitarnih razloga, kada je utvrđeno da ima rak sa metastazama. Tvrdio je da ga u zatvoru truju i da mu se stanje jetre popravilo kada je prestao da uzima zatvorsku hranu, dok su lekari govorili da je gojazan. Ratko Mladić tražio je izveštaj ruskih lekara. On je pretrpeo više moždanih udara i oduzeta mu je čitava desna strana tela.