Severnokorejski gazda koji seče glave

Južnokorejske i britanske agencije javile su da je Pjongjang pogubio Ri Džong Gila, načelnika Generalštaba vojske Severne Koreje. Ri je usmrćen, kako je agencijama saopštio izvor blizak severnokorejskim vlastima, zbog korupcije i frakcijske zavere. Informaciju je gotovo nemoguće proveriti u izolovanoj zemlji, pogotovu jer retko izdaju obaveštenja ove vrste.

Ako je vest tačna, čin je po „težini” ravan onom iz 2013. godine, kada je glavu izgubio teča lidera zemlje. Tada je jedan veteran objasnio da je Kim pogubio teču kako bi se oslobodio njegovog snažnog uticaja i učvrstio svoju krhku moć. Najnovija epizoda u nizu „čistki” pod režimom Kim Džong Una predstavlja oslobađanje „stare garde” kojoj Ri pripada.

Vojno rukovodstvo države često se menja otkako je 2011, posle smrti oca, Kim preuzeo vlast. Egzekucija šalje poruku vojsci koju Kim želi dodatno da disciplinuje, a sankcijama okovanoj zemlji od 25 miliona stanovnika otvoreno poručuje kako prolaze oni koji ne pružaju apsolutnu podršku i padaju u nemilost vođe.

Kimov teča Čang Song Tek pre tri godine je po kratkom postupku proglašen krivim za, kako je tada pisala državna štampa, „tako strašan zločin kao što je pokušaj rušenja države svim vrstama intriga i metodama dostojnih prezira sa frenetičnom ambicijom da se domogne vlasti u našoj partiji i državi”. Čang je bio „siva eminencija” komunističkog državnog aparata i lično je učvrstio Kima na vlasti, ali je uticajem i dalje bacao senku na novog, tada nedovoljno sigurnog lidera. Štampa je posle pogubljenja teču nazivala „najvećim ljudskim šljamom” i u opisu njegovog karaktera koristila konstrukcije poput „čak gori i od psa”.

Primeri ekstremne brutalnosti režima su brojni i često maštoviti u metodama prema, preko noći proglašenim državnim neprijateljima. Najupečatljiviji je slučaj od pre četiri godine kada su ministra za javnu bezbednost usmrtili vatrom iz minobacača. Ministru je presudio bacač plamena jer se „opijao i lumpovao dok je zemlja oplakivala upokojenog diktatora”, Kimovog oca Kim Džong Ila.

Zanimljivo je da je vest o smrti načelnika obišla svet tri dana otkako je Pjongjang lansirao raketu dugog dometa, na šta je međunarodna zajednica odgovorila oštrim sankcijama.

Otkako su videli lansiranje rakete, ljudi u Pjongjangu su veseliji i zadovoljniji. Dok god žive u uverenju da su nuklearna supersila, kao da nije bitno što ih već dovoljno izolovane i osiromašene svet okiva novim sankcijama, a vođa „seče glave” koje štrče iz zamišljenog okvira. Dok su oni ponosni na minuli poduhvat koji predstavlja izuzetan tehnološki napredak, Japan širi ograničenja između dve zemlje. Uskoro će potpuno zabraniti ulazak severnokorejskih brodova u japanske luke.

Savet bezbednosti UN priprema rezolucije o produženju i uvođenju novih sankcija. Vašington, koji će zbog raketnih i nuklearnih proba kazniti Pjongjang mimo UN, vrlo brzo će podići raketni štit u Južnoj Koreji koja obustavlja rad u zajedničkom industrijskom parku, prvi put posle deset godina rada kompleksa. Tako će severnog suseda  sprečiti da koristi čvrstu valutu iz industrijske zone za razvijanje nuklearne i raketne tehnologije. Industrijski kompleks, poslednji veliki projekat i simbol saradnje dve Koreje, u poslednjih deset godina je obezbedio Severnoj oko 560 miliona dolara. U njemu rade 124 južnokorejske kompanije i upošljavaju 53.000 radnika iz susedne zemlje.

Reklo bi se da je uprkos svemu narod ipak zadovoljan čim s pesmom na usnama ustaje i odlazi na počinak. Da li je izolacija doprinela tome da zaborave čega su lišeni i okrenu se onom što imaju ili im, možda, i nije tako loše, kako ocenjuje svetska štampa? Iz zemlje koja nema strano dopisništvo teško je dokučiti odgovor, ali je u jučerašnjem izdanju „Politike” Branislav Moro, odbojkaški stručnjak koji skoro godinu dana radi u ovoj zemlji kao trener i selektor reprezentacije, rekao da i pod sankcijama industrijski napreduju toliko da većina zemalja u Evropi može da im zavidi. Moro kaže da su sankcije znatno blaže od onih koje smo mi osetili i da su tamo besplatne komunalije, školovanje, lečenje, neretko i firmirana garderoba, usluge frizera ili korišćenje bazena.

S druge strane, iskustva nekih naših državljana koji su imali priliku da se u ovoj zemlji druže sa mladima, kažu da posle hrane i vode, najviše što im je neophodno i za čim žude, jeste veza sa svetom. Željni su znanja i iskustava u kojima uživaju njihovi vršnjaci. Obožavaju „uvoznu” muziku, filmove, pop kulturu.

U Severnu Koreju se, kažu upućeni, godišnje prokrijumčari oko 10.000 fleš diskova punih holivudskih filmova, rok i pank muzike, pesama raznih evropskih bendova i drugih u ovoj zemlji nezakonitih sadržaja, jer građani nemaju pristup internetu.

Sudeći po scenariju koji im piše svet i potezima koje povlači njihov autoritarni lider, isporuka ovih diskova biće još dugo veoma opasna.

Pjongjang se priprema za peto nuklearno testiranje, a Džejms Klaper, šef američkih obaveštajnih agencija, saopštio je da je Severna Koreja ponovo aktivirala reaktor koji može da obezbedi plutonijum za nuklearno oružje.

„Procenjujemo da su pustili reaktor da radi dovoljno dugo da dobiju plutonijum iz ugašenog goriva za nekoliko nedelja ili meseci. Radeći punim kapacitetom, reaktor može da proizvede oko šest kilograma plutonijuma godišnje, dovoljno za jednu nuklearnu bombu”, preneo je Klaper reči eksperata koji procenjuju da ova zemlja ima deset bombi i da bi ih mogla bar duplirati do 2020. godine.

Mada, ako na predsedničkim izborima u SAD pobedi Donald Tramp, možda će postupiti drukčije u odnosu na zvanični Vašington, ako je bar verovati njegovim predizbornim govorima punim rečima hvale na račun Kim Džong Una. Tramp smatra da Kima ne treba potcenjivati jer je talenat. Republikanac mu je odao priznanje jer se odlučno suočava sa generalima pokušavajući da sve drži pod kontrolom posle očeve smrti.

„Mlad je momak. Bez oca, a među generalima.” Tramp je diktatora hvalio i u januaru u Ajovi zbog načina na koji se rešava političkih protivnika. Uzviknuo je tada: „On je gazda!”