Zašto je deficit eksplodirao u decembru

Anica Telesković

12. 02. 2016. 08:05

Министарство финансија избегло ребаланс буџета (Фото Драган Јевремовић)

Premijer Aleksandar Vučić nedavno se pohvalio suficitom u budžetu Srbije u januaru ove godine od oko 250 miliona evra, ali nije u isto vreme spomenuo decembarski deficit od 76,17 milijardi dinara, što je dvostruko više od manjka u kasi koji je ostvaren u prvih 11 meseci. Od januara do novembra deficit je iznosio svega 38, da bi poslednjeg meseca u godini dogurao do 114,37 milijardi dinara.

Zašto je deficit budžeta eksplodirao u decembru 2015?

Revizor bez komentara

Državni revizor Radoslav Sretenović juče nije želeo da za „Politiku” komentariše navode profesora Arsića. Opisao ih je samo kao „proizvoljne”. A na pitanje da li je ovakvo Vujovićevo budžetsko računovodsto u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, Sretenović kaže da će o tom pitanju moći da se izjasni tek nakon što DRI sprovede reviziju Završnog računa budžeta Republike Srbije i reviziju javnog duga za 2015. godinu.

Uzroci iznenadnog rasta minusa u budžetu nisu tajna. Država je, naime, prvobitno planirala da deficit republičkog budžeta bude 190 milijardi dinara. To što je ostvareni rezultat, zaključno sa novembrom, bio čak pet puta bolji od plana, kreatori ekonomske politike su iskoristili da vrate neke stare dugove. Tako je država preuzela dug „Srbijagasa” prema NIS-u u iznosu od 23,4 milijarde dinara, rešila da isplati zaostale subvencije poljoprivrednicima (9,6 milijardi) i vrati dug vojnim penzionerima u iznosu od 10 milijardi dinara.

„Imamo pravo na to”, rekao je ministar finansija Dušan Vujović u intervjuu „Politici” uoči Nove godine.

„Jedna od opcija bila je rebalans u kome ćemo povećati subvencije, a druga je bila da te obaveze uzmemo u javni dug. Zašto bismo sebi stavili stigmu rebalansa na čelo ako su nam ukupni rashodi niži od planiranih”, objasnio je Vujović.

Na pitanje zašto se beži od rebalansa, ministar finansija je odgovorio da je to zato što je u Srbiji ekonomski i politički to simbol za promašaj.

„Godinama je bio korišćen da se pokrije nesposobnost države da kontroliše rashode i ostvari prihode. Mi smo rashode držali pod kontrolom, prebacili smo ostvarenje prihoda, ostvarili mnogo niži deficit od plana”.

Za Fiskalni savet uključivanje ovih obaveza u javni dug „zapravo predstavlja hronični problem javnih finansija”. Postala je uobičajena praksa da se problemi državnih preduzeća „guraju pod tepih” da bi se u jednom trenutku pojavili kao (neplanirani) trošak, piše u godišnjem izveštaju Saveta. Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, rekao je nedavno u razgovoru za „Politiku” da je u skladu sa najboljom praksom to trebalo da prođe kroz rebalans.

Javni dug 25,2 milijarde evra

Ukupan javni dug Republike Srbije povećan je u 2015. za više od dve milijarde evra, pa je na kraju godine iznosio više od 25,2 milijarde, što je 77 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazao je najnoviji mesečni izveštaj Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet je ocenio da je rast javnog duga i u 2015. ukazao da je fiskalni deficit Srbije od 3,7 odsto BDP-a i dalje previsok, jer je upravo zabeleženi manjak u budžetu osnovni razlog ukupnog porasta zaduženosti zemlje za više od 1,2 milijarde evra. Preostalo povećanje javnog duga, dodaju, praktično je u celosti rezultat kretanja deviznih kurseva, pre svega snažnog jačanja američkog dolara. Tanjug

Kako pokazuju podaci o izvršenju budžeta za decembar 2015, koje redovno objavljuje Ministarstvo finansija, resorni ministar je rebalans izbegao tako što je neplanirane rashode (dug „Srbijagasa”, vojnim penzionerima i poljoprivrednicima) proknjižio na stavci „domaće finansiranje”. To znači da je Vujović ove obaveze samo knjigovodstveno upisao kao kredit koji je država uzela od vojnih penzionera, poljoprivrednika i NIS-a. Da li je ovakav obračun u skladu sa najboljom budžetskom praksom i šta je bila namera resornog ministra u Ministarstvu finansija nismo uspeli da saznamo. Naša pitanja ponovo su ostala bez odgovora.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, našim propisima regulisano je da se državna kasa vodi u skladu sa takozvanim keš, odnosno gotovinskim računovodstvom. To znači da se prihodi i rashodi realizuju onda kada se dogode. U ovom slučaju Vujović je, međutim, primenio drugu metodologiju, takozvano obračunsko računovodstvo, po kome se obaveze knjiže u trenutku kada su nastale.

– To je učinjeno iz dva razloga. Prvi je da bi se izbegao rebalans budžeta. Metodološki posmatrano, ovakvo knjiženje nije korektno, jer ne može se jednog meseca budžet voditi na jedan, a drugog na drugi način. Država je sistemski trebalo da pređe na obračunsko računovodstvo – objašnjava Arsić.

Drugi razlog za ovu budžetsku gimnastiku, naš sagovornik vidi u nameri ministra finansija da spreči da deficit u budžetu krene putanjom cik-cak. Jer, da ovi rashodi nisu proknjiženi prošle godine, ove godine bi manjak u kasi morao da planira na višem nivou od prošlogodišnjeg, objašnjava Arsić. U skladu sa najboljom budžetskom praksom, bilo je najispravnije da je Vujović doneo rebalans budžeta, smatra naš sagovornik.

Pitali smo Arsića i da li Vujović može zbog ovakvog obračuna da ima problema sa Državnom revizorskom institucijom. Jer, po Zakonu o budžetskom sistemu, ne mogu se sredstva sa jedne namene prebacivati na drugu.

– Ne verujem da će imati problema sa DRI. Pre mislim da će revizor biti kooperativan. Jedino, ako se promeni vlast revizor će možda nešto zameriti, kao što se i do sada događalo – zaključuje Arsić.