I Ustav, i Teatar

Kragujevac – Još je Srbija vidala rane zadobijena u dva krvava ustanka protiv Turaka, kada je knez Miloš Obrenović rešio da u Kragujevcu, prvoj prestonici moderne Srbije, donese prvi srpski ustav i osnuje prvo srpsko profesionalno pozorište. Bilo je to 15. februara 1835. godine. I danas je enigma kako je nepismeni kodža Miloš, iz male Srbije, iz šumovite Šumadije, iz skrajnutog Kragujevca, video da sa svetom treba sarađivati, da u svet treba pristupiti i pratiti njegove savremene tokove.

Tek, svečanoj ceremoniji, upriličenoj povodom izglasavanja Sretenjskog ustava, čiji je autor Dimitrije Davidović, prisustvovali su i zvaničnici moćnih stranih sila, koji su potom mogli da pogledaju i prvu predstavu Knjaževsko-serbskog teatra „Fernando i Jarika”, u inscenaciji Joakima Vujića. Bio je to prvi veliki državotvorni korak male kneževine, čiji se gospodar nije plašio da okupljene narodne poslanike i znatiželjnike, srpske seljake, suoči sa evropskom umetnošću i kulturom. „Fernando i Jarika” delo je u 19. veku poznatog austrijskog pisca Karla Ekartshauzena.

I ovog 15. februara, 2016, Srbija se seća i slavi Dan državnosti, a kragujevački Knjaževsko-srpski teatar puni 181 godinu. Mnogo je vode proteklo Lepenicom od Miloševog vremena, pa je red da

današnje generacije političara, pravnika i svih drugih javnih delatnika podsetimo na reči „nepismenog” srpskog gospodara koje su izgovorene na poljani pored stare (Miloševe) crkve, pred 2.400 narodnih poslanika i oko 10.000 okupljenih znatiželjnika, tog 15. februara (drugog februara po starom kalendaru) 1835.

O Sretenjskom ustavu knez Miloš Obrenović ovako je, pred zvanicama i narodom, besedio: „Iz njega ćete videti da su opštenarodna prava koji će svaki Srbin uživati, prostrano, i onako opisana i razgranata kako ji samo čovečanstvo predpisuje. U njemu ćete naći da je ličnost svakog Srbina slobodna, i da je svaki Srbin gospodar svoga imanja.”

Prvi srpski ustav imao je 14 glava i svega 142 člana. Njime je ustanovljena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Bio je jedan od najliberalnijih ustava u Evropi tog vremena, preuzimajući tekovine najvišeg pravnog akta Belgije, te Francuske buržoaske revolucije i iz nje proistekle Deklaracije o pravima čoveka i građanina.

Sretenjskim ustavom su utvrđena načela neprikosnovenosti ličnosti, nezavisnosti sudstva i prava na zakonito suđenje, slobode kretanja i nastanjivanja, nepovredivosti stana, prava na izbor zanimanja, kao i ravnopravnosti građana, bez obzira na veru i nacionalnost. Ideali kojima Srbija i danas teži.

Na svoj 181. rođendan, Knjaževsko-srpski teatar, koji je doskoro nosio ime po Joakimu Vujiću, izvešće predstavu „U stvari, teatar”. Autor ove duodrame je Dragana Bošković, režirala ju je Andrea Lazić, a igraju prvakinja drame kragujevačkog KST-a Nada Jurišić, ovogodišnja dobitnici Statuete Joakim Vujić, i njena koleginica iz ansambla Jasmina Dimitrijević, dobitnica Godišnje nagrade Teatra.

„U stvari, teatar” je predstava o predstavi, o tome kako nastaje jedan pozorišni komad koji je, po prirodi stvari, koliko sličan, isto toliko i daleko od stvarnosti u kojoj živimo.

U Kragujevcu ćemo se, dakle, i ovog 15. februara prisetiti svoje državotvorne i kulturne istorije. Obeležavanju Dana državnosti prisustvovaće premijer Aleksandar Vučić, koji će, kako saopštava informativna služba grada, u starom skupštinskom zdanju, podignutom 1859, održati besedu.