Antipopulistički populizam

Naravno da nije trebalo ukidati nacionalne penzije.

Naravno da je invalidan argument kako se mnogo brljalo oko njihovog dodeljivanja, što je tačno, ali je zaključak pogrešan – umesto da obezbedi uslove da se sa brljanjem prekine tako što će imenovati kompetentnu komisiju, ministar kulture je saopštio kako je takvu komisiju sastaviti nemoguće, pa je najbolje manuti se ćorava posla, ne vodeći računa o činjenici da je slična situacija u gotovo svim segmentima kulturne politike – od Narodne biblioteke Srbije, pa nadalje – ergo bi, dosledno njegovoj logici, valjalo ukinuti gotovo sve institucije kulture, na čelu sa resornim ministarstvom na čijem čelu se nalazi.

Naravno da su u pravu svi oni koji su protiv ukidanja penzija digli glas, bez obzira na to što su motivi mnogih među njima daleko od časnih.

I naravno da je dobro što je, nezavisno od rasprave o njegovim motivima i proceduralnim pitanjima, predsednik Vlade Srbije na tu rašomonijadu stavio tačku.

Ono što, međutim, ostaje sporno, jeste pitanje šta će se dešavati dalje.

Kakvu komisiju za dodelu nacionalnih penzija će imenovati čovek koji tvrdi kako je valjanu komisiju sastaviti nemoguće?

Da li će o dodeli tog priznanja i dalje odlučivati večiti arbitri tipa aktuelnog nacionalnog penzionera Milana Vlajčića, ili buduće nacionalne penzionerke Vladislave Gordić Petković i njihovih blizanaca suprotne ideološke orijentacije, što će za rezultat imati nove katastrofalne odluke, dok će se javnosti mazati oči antipopulističkim populizmom skandalizovanja nad činjenicom da se među predloženima i dobitnicima nalaze estradne zvezde?

Sva je prilika da će biti upravo tako.

Penzije će, „preko veze”, biti dodeljivane kurti i murti, koji, budući da za njih gotovo niko nije čuo, neće izazivati nikakvu, pa ni negativnu reakciju javnosti, koja će se i dalje buniti protiv onih za koje zna i na koje je kivna, iako, iliti upravo zato što samo za njih zna, a zna zato što, uprkos deklarativnoj ogorčenosti, njihovu pesmu sa zadovoljstvom sluša.

Neću da nabrajam imena dosadašnjih dobitnika nacionalne penzije koji je nisu zaslužili jer je neukusno. Neću da nabrajam ni imena onih koji su je zaslužili, a nisu je dobili, jer je spisak predugačak.

Ali tvrdim da je, od znatnog broja dosadašnjih dobitnika, za nacionalnu kulturu daleko zaslužniji osrednji interpretator folk ili pop muzike.

Kao što tvrdim da je od klasičnog populizma – zato što je neiskreniji, provincijalniji, jaloviji i kičerskiji –  mnogo gori onaj antipopulistički.