Pola budžeta Srbije od prihoda Carine

Poslovično škrti kad treba da pohvale, ekonomisti ipak priznaju da je svođenje budžetskog deficita sa 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2014. godini, na 3,1 odsto vrednosti svega stvorenog u 2015. ,,odličan rezultat”. Tome je u velikoj meri doprinela i Uprava carina. Ova državna služba unela je lane gotovo polovinu državne kase. Tačnije – ostvarila je 43,84 odsto državnog budžeta.

Carinici su od uvoznika u 2015. naplatili 416 milijardi dinara, što je za 4,47 odsto više nego u prethodnoj godini. Prevedeno na svima razumljive brojke, Carina je državi donela oko 150 miliona evra više nego što se od nje očekivalo, a njen direktor Miloš Tomić za naš list napominje da taj rezultat nije posledica samo rasta uvoza.

– Zakonom o budžetu za 2015. bilo je predviđeno da se na ime carinskih dažbina naplati 29,2, a naplaćeno je 33,39 milijardi dinara, što je 14,37 odsto više – kaže Tomić. – Umesto „zadatih” 292,1 milijarde dinara, koliko je trebalo da naplatimo na ime PDV-a od uvoza, naplatili smo 315,4 milijarde ili 7,98 odsto više.

Prihod budžeta od carine posle 2008, u kojoj je od ove dažbine naplaćeno 64,8 milijardi dinara, drastično je opao. U 2013. je prepolovljen – naplaćeno je 32,5 milijardi, a u 2014. sveo se na 31 milijardu dinara. Upućene ne iznenađuje ovaj opadajući trend budžetskog prihoda od carina posle 2008, ali zato priznaju da je gotovo 33,4 milijarde dinara naplaćenih od ove dažbine na uvoz u 2015. više nego što su očekivali. Padu prihoda od carina posle 2008. kumovalo je više razloga, a najviše SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je te godine Srbija potpisala sa Evropskom unijom.

– S početkom primene SSP-a od 2010. godine, Srbija je postepeno snižavala carinske stope na uvezenu robu iz zemalja Evropske unije – podseća Tomić. – Zbog toga je došlo do smanjivanja prihoda od carina. Sada naplatom carina prilikom uvoza štitimo samo još nekoliko strateških poljoprivrednih proizvoda, kao što su goveđe i svinjsko meso, šaran i određeni mlečni proizvodi. Za razliku od naplate carinskih dažbina koje se smanjuju, naplata PDV-a od uvoza raste. U 2015. premašila je 315 milijardi dinara, što je gotovo 90 milijardi više nego 2011. godine, iako se PDV više ne naplaćuje na uvoz struje i gasa.

Da li Uprava carina može još da poveća prihoda budžeta od carine i pod kojim uslovima?

– Rast prihoda od uvoznih dažbina je uvek moguć, ali se povećanje ne može očekivati od carina koje se ukidaju – kaže naš sagovornik. –Zato carinska služba može da se usmeri na naplatu drugih dažbina, poput PDV-a pri uvozu, od akciza, da pojačamo rad naknadne kontrole, ubrzamo upravne postupke, čija će posledica takođe biti naplata dažbina.

Jedan od zadataka Carine je da suzbija sivu ekonomiju. Vlada je usvojila Nacionalni programa za njeno suzbijanje, a krajem 2014. osnovala je i posebno Koordinaciono telo koje prati rad i rezultate svih nadležnih. Prvi čovek Carine tvrdi da ova državna služba ispunjava svoje obaveze. Kaže da su im u 2015. i zaplene krijumčarene akcizne robe bile rekordne.

– Naročito rezanog duvana i cigareta, koje se sve više krijumčare. Razlog je jednostavan. Nelegalno proizvedena paklica košta 50 evrocenti, legalno proizvedena dvostruko više, a u zemljama EU prodaje se za 2,5 evra. Vlada je suzbijanje ovog vida sive ekonomije proglasila za prioritetan zadatak, jer akciza i PDV na duvan donose 11 odsto budžetskog prihoda, a carinska služba je lane zaplenila gotovo 4,5 tona rezanog duvana i oko 2,5 miliona cigareta.

Šverceri nafte i derivata takođe dižu glavu.

– U prošloj godini zaplenjeno je oko 60 tona nafte i derivata, dvostruko više nego 2014 – kaže Tomić. – Kontrola ove robe u unutrašnjem prometu je pojačana, a zbog pada cene nafte i činjenice da su benzin, dizel i gas jeftiniji u okruženju, očekujemo da bi krijumčarenje te robe moglo da se povećava, a mi smo spremni da ga sprečimo.

Direktor Uprave carina otkriva nam i dva ,,kapitalca”.

– Pored navedenih količina oduzete nafte, jer su šverceri otkriveni na delu, otkrili smo i dva slučaja ozbiljnih mahinacija sa tom robom – kaže Tomić. –  Više od 800 tona nafte, kako mi to kažemo, izuzeto je ispod carinskog nadzora. Drugim rečima, nafta je ušla u zemlju, a onda je praktično nestala. Srećom, Carina ima i specijalizovane službe, kao što je Odeljenje za carinske istrage, koje svoj posao radi temeljno. Zato smo sigurni da će država inkasirati veliku sumu kad se neophodna procedura okonča.

Samo u ova dva slučaja na ime uskraćenih dažbina na uvoz nafte i derivata državnoj kasi će biti uplaćeno više od 55 miliona dinara, što premašuje 450.000 evra.

------------------------------------------------------------

Otkaz dobilo 19 službenika
Uprave carinaBorba protiv korupcije u Upravi carina je nadležnost Odeljenja za unutrašnju kontrolu. U 2015. je protiv 64 carinska službenika podnela predlog za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti. Zbog postojanja sumnje za učinjeno krivično delo, za osam carinskih službenika informacija je  prosleđena nadležnom tužilaštvu.

U okončanim disciplinskim postupcima u 2015. godini izrečeno je ukupno 56 disciplinskih mera za težu povredu službene dužnosti, a 19 službenika je dobilo otkaz zbog pritvora, pokrenutog krivičnog postupka i po osnovu disciplinskog postupka.

------------------------------------------------------------

Na žalost, na tom planu ne možemo mnogo da učinimo, jer u okolnostima opšte štednje i sve intenzivnijih zahteva za smanjenje broja zaposlenih, prostor za povećanje zarada ne postoji.

Prema poslednjim podacima, osnovna mesečna zarada carinika sa srednjom stručnom spremom, čiji posao podrazumeva smenski rad, kao i izloženost izduvnim gasovima i nepogodama, iznosi 26.507 dinara.

– Nisam zadovoljan takvim stanjem, ali u vreme opšte štednje i zahteva za smanjenje broja zaposlenih, nema šanse za povećanje zarada zaposlenih u Upravi carina – kaže direktor Tomić. – Nadam se da će se naš doprinos povećanju efikasnosti carinskog sistema, pa i privrednog ambijenta u celini, odraziti i na plate zaposlenih.