Banovina s najviše 4.596 zaposlenih

Novi Sad – Pokrajinska vlada objavila je uredbu po kojoj je za 83 organizaciona oblika u sistemu AP Vojvodine utvrđen maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme. U zbiru je to 4.596, koliko je ranije utvrđeno pokrajinskom skupštinskom odlukom iz decembra. U odnosu na sadašnji broj, višak zaposlenih je svega 160, kaže za „Politiku” član pokrajinske vlade Branislav Bugarski.

„Prema trenutnim pokazateljima, znatnijeg smanjenja broja zaposlenih neće biti. Mi smo već imali jednu racionalizaciju 2012. godine. Nije poenta u broju glava, već u finansijskom efektu. Plate u administraciji APV učestvuju sa manje od pet odsto budžeta”, dodaje Bugarski.

Prema uredbi, 1.068 zaposlenih predviđeno je kod direktnih budžetskih korisnika – skupštine i vlade, njihovih sekretarijata, direkcija, službi, uprava. U tom najužem krugu vojvođanske administracije najviše zaposlenih moći će da ima Uprava za zajedničke poslove (276). Ona je i danas najveći poslodavac sa 273 radnika, podatak je iz njenog informatora o radu.

Najveći sekretarijat – za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju – sada ima 110 zaposlenih, a uredbom je predviđeno najviše 102.

Umesto sistematizovanih 110 mesta u Sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine moći će da bude najviše 91. Manje smanjenje imaće Sekretarijat za finansije, gde je sada 83 zaposlena na neodređeno radno vreme, a predviđen je 81...

U Upravi za kapitalna ulaganja APV sada na neodređeno vreme radi 64 osobe, a uredbom je predviđeno najviše 71, tako da se tu ne očekuju rezovi.

U uredbu je uračunat i maksimalan broj od 1.063 zaposlena kod indirektnih korisnika budžeta – pojedinih zavoda i centara, ustanova kulture, među kojima je Srpsko narodno pozorište (537). Za tu instituciju od nacionalnog značaja, po rečima Bugarskog, nije predviđena racionalizacija, jer i sada SNP ima manje zaposlenih nego Narodno pozorište u Beogradu.

Bugarski kaže da su, za razliku od republičke uredbe, pokrajinskom morala biti obuhvaćena i tri javna preduzeća čiji je osnivač AP Vojvodina. To je, kako kaže, jedan od pokazatelja „trapavosti” ove reforme javnog sektora, jer se „najveći minusi generišu upravo iz republičkih javnih preduzeća”.

„U tri pokrajinska javna preduzeća neće se mnogo dirati”, napominje on.

Uredbom je propisano da ona mogu imati 1.923 zaposlena: „Vojvodinašume” – 1.431, „Vode Vojvodine” – 445 i „Zavod za urbanizam Vojvodine” – 47.

Zanimljivo je da je JP „Vojvodina šume”, po svom planu za 2015. godinu, predvidelo 1.662 zaposlena. To je za 231 više nego što je sada propisano.

Bugarski ističe da sva ta preduzeća godinama posluju pozitivno, a „Vojvodinašume” sa čak 77 miliona dobiti u 2014.

Novca ima, ali ne i dovoljno šuma – pošumljenost je relativno mala, priznaje Bugarski, na šta kaže: „Ko će dati oranicu da bi zasadio šumu?”

Za još 542 zaposlena utvrđeno je uredbom da mogu biti u sistemu APV, među kojima su zavodi za kulturu nacionalnih manjina, novinska preduzeća, fondovi... Od tog broja, 185 zaposlenih moći će da ima „Mađarso”, 24 „Ruske slovo”, po 22 „Hlas ludu” i „Dnevnik” AD, 16 „Poljoprivrednik”... Za Razvojni fond Vojvodine utvrđeno je maksimalno 44 zaposlena, fond „Evropski poslovi” 26, Garancijski fond 19...