Vanredni izbori na testu MMF

Misija Međunarodnog monetarnog fonda predvođena Džejmsom Rufom danas stiže u posetu Srbiji. Iako je ranije bilo planirano da u periodu od 18. do 26. februara zvaničnici Fonda dođu u četvrtu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti, prema saznanjima „Politike” ova poseta verovatno može biti tehničke prirode. Razlog za to su najavljeni  vanredni parlamentarni izbori.

U kontekstu pregovora sa MMF-om, taj razlog nije političke, već tehničke prirode. MMF, naime, ne razgovara sa vladom koja je u tehničkom sastavu. Iako je naša vlada još u punom mandatu, zbog najavljenih izbora zvaničnici Fonda neće moći nakon završene revizije da dogovore konkretne uslove koje Srbija mora da ispuni da bi Bord direktora MMF-a usvojio četvrtu reviziju.

I dok će karakter ove posete biti definisan u narednim danima, za pregovaračkim stolom će ovoga puta najviše biti reči o racionalizaciji javnog sektora i reformi javnih preduzeća. U tom delu se najviše kasni. Prema dogovoru sa Fondom, plan je bio da se broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za 15.000 do kraja januara. To nije učinjeno. Takođe, MMF je postavio rok vladi da do 31. decembra usvoji plan finansijskog restrukturiranja „Srbijagasa”, koji je pripremio nezavisni konsultant. Kako saznajemo, ovaj dokument je u završnoj fazi, ali ga članovi kabineta premijera Vučića još nisu usvojili.

Napretka nema ni kada je reč o restrukturiranju EPS-a. Do Nove godine trebalo je da se usvoji dopuna Kolektivnog ugovora ovog preduzeća kojom se uređuje primena plana racionalizacije koja uključuje i smanjenje broja zaposlenih za 1.000 radnika godišnje. Direktor EPS-a Aleksandar Obradović još nije postigao dogovor sa sindikatima, a u pregovore su uključena i tri ministarstva: resor energetike, privrede i finansija. Kamen spoticanja je, kako kažu naši izvori, iznos otpremnina. Sindikati EPS-a tražili su da radnicima koji napuštaju firmu budu isplaćene otpremnine poput onih u „Telekomu” (1.000 evra po godini staža). Rukovodstvo kompanije na taj uslov nije moglo da pristane.

Kada je reč o obavezama iz finansijskog sektora, vlada kasni i sa usvajanjem trogodišnjeg biznis plana za Poštansku štedionicu. Nacrt zakona o ovlašćenim proceniteljima za procenu vrednosti nekretnina, koji radi Ministarstvo finansija u završnoj je fazi, kažu naši izvori. Očekuje se da ga vlada usvoji narednih dana. Ministarstvo privrede ispoštovalo je svoj deo dogovora kada je reč o rešavanju sudbine sedam od 17 strateških preduzeća u restrukturiranju.

Dakle, članovi našeg pregovaračkog tima moraće da smisle dobro opravdanje za sve probijene rokove. Ipak, ono što i ovoga puta može sve da baci u zasenak, jeste budžet, jer je deficit na kraju godine bio manji od plana.

Za prolazak prethodne treće revizije – Srbija je morala da ispuni pet uslova. Prvi i osnovni bio je usvajanje budžeta za 2016. godinu. Naša obaveza je bila i da Ministarstvo finansija uradi Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave. Ovim propisom, umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda od poreza na zarade, opštinama treba da ostane 50 odsto.

Sledeći zahtev odnosio se na otpuštanja. S obzirom na to da je država, kako je sama izvestila Fond u zvaničnoj prepisci, do kraja septembra broj zaposlenih u javnom sektoru smanjila za svega 4.200 ljudi, MMF je sada tražio da vlast pokaže veću odlučnost kada je o ovom problemu reč. Zahtevao je da vlada usvoji dokumenta na kojima je precizno navedeno koliko je prekobrojnih u kom resoru. Još jedan od uslova bio je da se definišu jasni kriteriju za angažovanje nezavisne revizorske kuće koja bi trebalo da proceni finansijsku situaciju u kojoj se „Srbijagas” nalazi, ali i da predloži konkretne mere za finansijsko restrukturiranje. Na kraju – jedan od uslova bio je i izmena Zakona o poljoprivredi kojim se smanjuju subvencije.