Večni beleg majci srpskih kneževa

Gornja Trepča – Blagodareći zamisli počasne predsednice Kola srpskih sestara Savke Gojković iz Novog Sada i volji mnoštva priložnika, između dve banjske lipe postavljen je i osveštan Spomenik babi Višnji. O Sretenju, otkrivajući taj beleg u Gornjoj Trepči, predsednica Narodne skupštine RS Maja Gojković poručila je da je to „počast ženi koja je ispisala velike stranice naše države”.

– Iskazujemo poštovanje majci kneževa, ženi koja je u ovim krajevima poznata kao baba Višnja. Mnogi istoričari kažu da je baba Višnja bila upravo iz ovog sela, zato je spomenik i postavljen ovde. Narod je pamti i kao rodonačelnika dinastije Obrenović i prvi put u istoriji našoj neko je ustao da podigne beleg ženi koja je iznedrila i odgajila kneževe. Hvala babi Višnji koja je uspostavila slavnu dinastiju i ljudima koji su podržali graditelje spomenika – besedila je Maja Gojković, čija porodica je korenima takođe iz ovog sela ispod Vujna i Bukovika.

Ona je naglasila da je „sudbina naše države stalno preplitanje težnji naših velikana da naprave modernu državu sa planovima velikih sila koje su uvek imale druge namere za nas i naše prostore”, i dodala:

– Moramo da čuvamo trenutke naše istorije, da budemo ponosni na svaku njenu stranicu, ali i odlučimo da nas ništa više u budućnosti ne deli. Ni ko voli koju dinastiju, ni ko je kakvog političkog opredeljenja, već da zajedno gradimo Srbiju kao savremenu zajednicu.

Prigodno slovo na svečanosti držala je i Savka Gojković, prisećajući se da je u Gornju Trepču prvi put došla pre šest decenija.

– Srećna sam što se spomenici podižu ženama, kraljici Dragi Mašin i kneginji Ljubici, a sada evo i babi Višnji. Želim da sve što činimo bude sebi na čast, a svome narodu na diku – kazala je Savka Gojković.

Zanimljivo je da su sve tri rečene, znamenite Srpkinje, udate u Obrenoviće, rođene u selima ovog kraja. Kasnija supruga kralja Aleksandra Obrenovića, Draga Lunjevica, poreklom je iz prvog sela do Gornje Trepče, a Miloševa žena Ljubica (Vukomanović) rodom je iz Srezojevaca, nedaleko.

Beleg babi Višnji načinjen je od kamena iz rudokopa manastira Vujan, a čin osvećenja obavio je arhimandrit Jovan Nikitović, iguman te bogomolje. Spomenik je isklesao Milomir Stojić i uredio odmorište kraj njega, po nacrtu arhitekte Zdenke Radovanović, uz podršku Atomske banje u Gornjoj Trepči, mesne zajednice ovog sela i AMSS osiguranja iz Beograda. Prvi venac položio je Predrag Jakovljević iz Kragujevca, potomak Obrenovića.

Redove za ploču sastavila je Milica Baković, iz čačanske biblioteke, trudeći se, veli, da „budu u čast babe Višnje i u slavu svim srpskim majkama koje su sačuvale ognjišta, a da postanu prepoznatljivi na kulturnoj karti Srbije”. Oni glase: „Majci Višnji iz Trepče – rodonačelnici Dinastije Obrenović 1815. osnivačima novovekovne Srbije počev sa Milošem Obrenovićem kao i majkama srpskih rodoljuba iz minulih vremena. Sa ponosom i poštovanjem, meštani Trepče i Atomske banje 2015.”

U životopisu Višnje Urošević, majke kneza Miloša, poznatije pod imenom baba Višnja (? –1817) nisu sačuvani tačno prezime, mesto i datum rođenja. Radomir M. Ilić u studiji „O ljubićskim selima – Antropogeografska proučavanja” (Srpski etnografski zbornik, Srpska kraljevska akademija 1903) beleži da je rođena u selu Donja Trepča, u zaseoku Orlovak, u porodici Urošević. A po nekim usmenim predanjima Višnja je rođena u selu Gornja Gorevnica ili Gornja Trepča i prezivala se Gojković.

Godine 1765. udala se za Obrena Martinovića, u Brusnicu kod Gornjeg Milanovca, i s njim imala troje dece: Jakova (? – 1811), Milana Obrenovića (? – 1810) i Stanu. Obren je umro oko 1780. posle čega se udova preudala za Teodora Mihailovića iz Gornje Dobrinje kod Požege, i sa njim izrodila tri sina: Miloša (1780–1860), Jovana (1787–1850) i Jevrema (1790–1856). Teodor je umro 1802. godine. Posle nekog vremena, Jakov i Milan pozvali su sebi u Brusnicu majku Višnju sa decom iz drugog braka. Iako od drugog oca, Miloš, Jovan i Jevrem usvajaju prezime svoje polubraće po majci Obrenović, s tim da se njima na prezime Obrenović dodaje i Teodorović, po njihovom ocu.

Do Prvog srpskog ustanka Jakov i Milan Obrenović su se bavili trgovinom stokom, a u taj posao su uveli i svog polubrata Miloša.

Baba Višnja je umrla 18. juna 1817. godine, i sahranjena je u dvorištu manastira Vraćevšnica u blizini Gornjeg Milanovca, gde joj je podignut spomenik 1901. godine. Naselje Višnjica u Beogradu nosi ime po babi Višnji kao i jedna ulica u Beogradu koja je taj naziv dobila 1. januara 1900. godine.