„Epl" odbio da provali u telefon teroriste

Kompanija „Epl” odbila je naredbu suda da „provali” u šifrovane podatke na „ajfonu” jednog od dvoje napadača koji su pre dva i po meseca u pucnjavi u San Bernardinu, u Kaliforniji, ubili 14 ljudi. Ovakav stav proizvođača jednog od najpopularnijih mobilnih telefona u svetu saopštio je direktor Tim Kuk koji smatra da se ovom naredbom ugrožava bezbednost korisnika „ajfona” i da bi posledice sudske odluke mogle da budu dalekosežne i da prevaziđu ovaj konkretni slučaj.

„Vlada traži da hakujemo naše korisnike i tako obezvredimo decenije rada na poboljšanju bezbednosti i zaštiti naših kupaca”, kazao je Kuk, a da ga javnost ipak ne bi optužila da štiti i teroriste, naglasio je kako za njih nema nikakvih simpatija. 

Time je „Epl”, barem zasad, javnosti stavio do znanja da im je privatnost korisnika najbitnija. Međutim, iako kompanija ovaj slučaj predstavlja kao principijelnu borbu za odbranu privatnosti, motivi njihove odluke da odbiju zahtev suda leže i u pokušaju očuvanja poverenja između korisnika i brenda, odnosno želje da sačuvaju predstavu o pouzdanosti samog sistema enkripcije, naročito u kontekstu sve veće zabrinutosti zbog krađe identiteta, sajber kriminala i nedozvoljenog špijuniranja na internetu. A da li ovim prkosom samo tvrde pazar ili su zaista spremni da se ne povinuju naredbama državnih organa, biće vidljivo iz narednih poteza obe strane.

Federalni istražni biro, koji istražuje ovaj teroristički napad, zatražio je od proizvođača „ajfona” da provali u telefon (reč je o modelu „ajfon 5c” iz 2013) ubijenog napadača Sajeda Rizvana Faruka, smatrajući da se u njemu nalaze bitne informacije. Šta se zapravo traži od „Epla”? Budući da je telefon zaštićen enkripcijom (podaci na njemu su šifrovani i potrebno je da se dekodiraju), da bi se otključao, neophodno je pogoditi određenu nasumičnu kombinaciju znakova, što za američke bezbednosne službe možda i ne bi bila nemoguća misija kada bi na raspolaganju imali beskonačni broj pokušaja. Međutim, ukoliko tačnu šifru ne pogode u prvih deset pokušaja, podaci na telefonu će biti automatski obrisani. Zbog toga Ef-Bi-Aj zahteva, a sud se sa tim saglasio, da „Epl” omogući istražiteljima neograničeni broj pokušaja bez rizika da se podaci sa uređaja izgube.

Drugo što se od giganta iz Silicijumske doline traži jeste da napravi program koji će praktično ubrzati i olakšati proces otključavanja.

„Od nas se traži nešto što nemamo i nešto što smatramo da je suviše opasno napraviti, a to je stvaranje verzije operativnog sistema koja bi zaobišla bezbednosnu zaštitu. Nema garancije da bi to bilo korišćeno samo u ovom jednom slučaju”, ocenio je Kuk poredeći takav program sa ključem koji bi otključao milione brava.

„Epl” i sada tvrdi, kao što je isticao od početka primene ove tehnologije u septembru 2014, da čak ni njihovi inženjeri ne mogu da otključaju zaštićene uređaje. I druga strana, tj. američke vlasti, takođe tvrdi isto što su zamerali u vreme uvođenja ovog vida zaštite – da nove tehnologije šifrovanja ometaju njihove napore da se obračunavaju sa prestupnicima i istražuju zločine. Tehnološke firme su se na ovakve bezbednosne mere odlučile nakon što je bivši saradnik američkih obaveštajnih službi Edvard Snouden svetu obelodanio dokaze o neovlašćenom špijuniranju građana na internetu.

Iako ovo nije prvi slučaj u kojem se od „Epla” traži da zbog policijske istrage omogući pristup podacima sa telefona korisnika, pravna strana novonastalog spora, prema ocenama iznetim u američkim medijima, veoma je komplikovana i zbog toga bi mogao da završi pred Vrhovnim sudom. Stručnjaci i aktivisti za zaštitu privatnosti smatraju da bi primoravanje kompanije da oslabi šifrovanje učinilo lične podatke lakšom metom hakera, smanjilo bezbednost interneta i dalo prednost konkurenciji u drugim zemljama.