Merkelova usamljena, ali se ne predaje

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – „Nada nije uverenje da će nešto ispasti dobro, već ubeđenost da nešto ima smisla bez obzira na to kako će ispasti.” Upravo ovaj citat bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela oduševio je nemačku kancelarku Angelu Merkel kada ga je početkom godine čula u pauzi jednog koncerta od Rajnera Epelmana, sada partijskog saborca a nekad vođe Demokratskog buđenja, istočnonemačkog političkog pokreta koji je doprineo ujedinjenju dve Nemačke. Prema svemu sudeći, Merkelova je u Havelovim rečima prepoznala sopstveni moto zašto i dalje insistira da se izbeglička kriza ne može rešiti bodljikavim žicama. Međutim, to ju je dovelo do toga da su joj, iako važi za najmoćniju ženu Evrope, svi evropski partneri okrenuli leđa.

Ako se izuzme predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji je u jučerašnjem intervjuu za tabloid „Bild” rekao da će istorija potvrditi ispravnost liberalne politike koju Angela Merkel vodi prema migrantima, kancelarka je zbog svojih stavova o izbeglicama ostala usamljena u EU. Najpre je Velika Britanija odbila da prima izbeglice, potom su se skandinavske zemlje okrenule desnici i zatvaranju granica, zatim su se njenoj politici otvoreno suprotstavile zemlje „Višegradske četvorke” odbijajući da prime muslimane, da bi na kraju Austrija najavila da će zatvoriti južnu granicu, a podršku kancelarki izmakao i „suvozač” u takozvanoj francusko-nemačkoj lokomotivi EU.

Francuski premijer Manuel Vals je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti rekao da će Francuska primiti samo 30.000 izbeglica, čime je bez previše diplomatske oblande stavio do znanja da Pariz neće podržati nemačku politiku prema izbeglicama, koju je on ocenio da je „opravdana privremeno, ali neodrživa na duži rok”.

Da između Berlina i Pariza sada „nema zajedničkog (političkog) pravca” priznaje i Andreas Jung, poslanik Bundestaga iz redova demohrišćana Merkelove, koji predsedava nemačko-francuskoj parlamentarnoj grupi.

„Zaista moramo da se borimo da dođemo do zajedničkog stava. ’Ne primamo više izbeglice’, ne može da bude francuski stav”, rekao je za Dojče vele Jung, dodajući da „azil nije samo nemačko osnovno pravo već je zapravo fundamentalna evropska vrednost”, te da bi „bilo pogrešno za Evropu da odustane od unije i njenih vrednosti zbog straha od desničarskih populista”.

Od njih ne odustaje ni Merkelova, iako je suštinski politiku „otvorenih vrata” nakon unutarkoalicijskih pregovora pretvorila u politiku „pritvorenih vrata”. Međutim, kako njena stranka na martovskim pokrajinskim izborima u tri nemačke pokrajine ne bi doživela debakl, što bi neminovno uticalo i na njenu poziciju, Merkelova ne odustaje od toga da bije bitke na više frontova.

Na prvom, u Nemačkoj, ona je Nemce zamolila da budu strpljivi i obećala im da će ove godine znatno smanjiti broj novopridošlica od prošlogodišnjih – 1,1 milion. Kako su otkrili nemački mediji, savezne vlasti su se pripremile da ove godine dođe oko pola miliona izbeglica, ali zvanični Berlin odbacuje tvrdnje da je odredio gornju granicu za prijem izbeglih.

Na drugom frontu, u Briselu, ona planira da odbaci predlog „Višegradske četvorke” da se pomogne Bugarskoj i Makedoniji da zatvore granice prema Grčkoj.

„Da li vi zaista želite da već odustanete i zatvorite grčko-makedonsko-bugarsku granicu, sa svim posledicama koje bi to imalo na Grčku i EU kao celinu, a potom i na šengenski prostor”, upitala je Merkelova na konferenciji za novinare, odbijajući da „odseče” Grčku iz „Šengena” i prepusti je da sama rešava problem izbeglica koji stižu preko Turske. „Svu svoju energiju upotrebiću u obrazlaganje da je evropsko-turski sporazum (o smanjenju izbegličkog talasa) najbolji način za napredak.”

Da je kancelarka ipak svesna situacije koja će je zateći danas i sutra na samitu u Briselu svedoči i to da je već javno rekla da nema nameru da razgovara o novim kvotama za migrante koji bi trebalo da budu raspodeljeni među članicama EU.

„Postali bismo predmet podsmeha ako bismo se dogovorili o novim kvotama, s obzirom na aktuelnu situaciji u kojoj među evropskim zemljama nije raspoređeno ni hiljadu od već dogovorene raspodele 160.000 tražilaca azila”, rekla je Merkelova, pri čemu je odlučila da na trećem frontu – u odnosima sa Turskom – uključi samo one koji bar delom prihvataju njene ideje.

Tako će, pre večerašnjeg samita EU, u austrijskoj ambasadi u Briselu biti održan mini-samit na kojem će se sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom susresti lideri Nemačke, Francuske, Austrije, Belgije, Luksemburga, Švedske, Grčke, Slovenije, Finske i Portugalije.

Kako saznaje politički magazin „Špigl”, u kabinetu Merkelove postoji plan da se okupi „koalicija voljnih” zemalja članica EU, koje bi pristale da svake godine primaju tačno određen broj izbeglica u skladu da svojom veličinom i sposobnostima. Kancelarkin tim smatra da bi trebalo primati ukupno između 200.000 i 300.000 izbeglica, ali samo one koji se za azil prijave sa teritorije Turske. Ukoliko se probiju i dođu do grčke obale, onda bi odmah bili vraćeni u Tursku gde bi mogli da odluče da li žele da ih vrate u domovinu ili da konkurišu u sistemu kvota. Ovaj plan je, međutim, još u teoriji, jer u praksi Merkelova i dalje ima problema da ubedi Turke da sarađuju.

Prema mišljenju Kristofa fon Maršala, komentatora dnevnog lista „Tagesšpigl”, Merkelova i dalje ima šansu da dobije podršku na samitu EU, ukoliko promeni svoju usamljenu poziciju: „Partneri će je slediti ukoliko traži funkcionalnu ravnotežu između zaštite spoljnih granica EU i dozvole da dođe samo ograničeni broj migranata.”

Sudeći prema njenom jučerašnjem obraćanju poslanicima Bundestaga, njen plan je da na samitu izdejstvuje evropsko jedinstvo insistirajući na pet tačaka – u borbi protiv uzroka izbeglištva, u zaštiti spoljnih granica EU, u kontroli izbeglica koje su već u EU, u postizanju dogovora sa Britanijom o njenom ostanku u EU i u pokazivanju javnosti da je EU ipak kompetentna da rešava probleme.