Tomanović: Odbiti zahtev iz Haga

U ovom momentu niko osim Aleksandra Vučića ne zna hoće li Srbija izručiti Vojislava Šešelja Hagu do 31. marta, kada bi lideru radikala trebalo da se izrekne presuda zbog optužbi za ratne zločine. Predsednik Srbije bio je izričit po ovom pitanju kada je rekao „ako Šešelj mora da ide na izricanje presude, mora tamo da bude”, dok je ministar pravde Nikola Selaković bio manje određen po ovom pitanju, poručivši da će „Srbija tražiti i naći najsvrsishodnije rešenje” jer je „ozbiljna država koja ima svoje preuzete obaveze, ima svoje zakonske obaveze, ali Srbija je država koja posle dužeg vremena drži do sebe. Ima samopoštovanje i neće dozvoliti da se prema njoj ponaša kao prema vreći koja je bacana. Ovde mora da postoji neki red, neki prioriteti. Ja mislim da je prioritet – ljudski život...

Za razliku od predsednika i ministra, poznati beogradski advokat i branilac Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom Zdenko Tomanović za „Politiku” kaže da su ljudska prava iznad svake obaveze, da je tribunal za 12 godina uspeo da prekrši osnovna ljudska prava Vojislava Šešelja i da sada traži da nastavi da ih krši, te da je njegov pravni stav da „nadležni organ Republike Srbije, primenom javnog poretka, vođen međunarodnim opšteprihvaćenim vrednostima i pravilima, treba da odbije ovaj zahtev”. Tomanović dodaje da tribunal već 12 godina krši i međunarodne standarde i Ustav Srbije i da ovo nije samo političko pitanje, već pre svega pravno.

– Osnovna načela evropskog prava iz sfere ljudskih prava su iznad obaveze poštovanja preuzete međunarodne obaveze i nacionalnog zakonodavstva. Ljudska prava svakog pojedinca, pa i građanina Srbije, moraju da budu najvažnija i jača od prihvaćene obaveze. Srbija je preuzela međunarodnu obavezu, ali istovremeno, zakoni Srbije moraju da se primenjuju u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava – objašnjava Tomanović.

On naglašava da međunarodno pravo, naročito evropsko, osim što poznaje ljudska prava, poznaje i koncept javnog interesa, odnosno javnog poretka i javnog morala. Razne pravne jurisdikcije poput Australije, Amerike, Francuske, Nemačke, Engleske, objašnjava Tomanović, upotrebljavaju ovu doktrinu da zaštite javni poredak od invazije odluka bilo međunarodnog ili domaćeg karaktera, kojima se krše ljudska prava.

Poznati advokat kaže da bi odluka o izručenju Šešelja bila protivna i srpskom Ustavu i međunarodno priznatim i opšteprihvaćenim pravilima. Jer, objašnjava Tomanović, Srbija postaje deo evropskog javnog poretka, a Evropski sud za ljudska prava konstantno tumači Evropsku konvenciju o ljudskim pravima na način da ona ima prednost u odnosu na druge međunarodne obaveze država.

– Naš Ustav jasno govori na čemu počiva naša država i koji je to ustavno zajamčeni javni interes na kojem počivaju osnovne vrednosti naše države. Korpus ljudskih prava je jedna od tih vrednosti. A osnovna pretpostavka javnog poretka naše zemlje su ljudska prava. Ne možete da šaljete građanina Srbije bez obzira na međunarodnu obavezu tamo gde ste utvrdili da će mu biti kršena njegova ljudska prava – navodi beogradski advokat.

On je podsetio na poznati slučaj u Velikoj Britaniji da je Evropski sud za ljudska prava zaključio da ekstradicija nekoga pravosudnom sistemu koji krši ljudska prava predstavlja kršenje ljudskih prava.