Evropa opominje Erdogana, Rusija Asada

Kao da im pokušaji da nađu zajednički jezik oko Sirije ne bi bili već dovoljna muka, Zapad i Rusija moraju da obuzdavaju i svoje saveznike u tom ratu, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, odnosno sirijskog lidera Bašara el Asada. Njima je, izgleda, eskalacija sukoba mnogo više na umu nego sprovođenje jedva utanačenog prekida neprijateljstava u Siriji. Veoma oštro upozorenje Ankari je, u izjavi časopisu „Špigl”, ispostavio šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn, poručivši joj da ne računa na podršku NATO-a ako napadne Rusiju budući da povelja alijanse predviđa pomoć članici samo kada je ona prinuđena na samoodbranu.

Sukob Turske i Rusije bi bio moguć ako bi Erdogan, kao što preti da će učiniti, poslao svoje trupe na sirijske Kurde, koji trenutno sarađuju s Rusima i Asadovim snagama protiv pobunjenika na ratištu oko Alepa, nadomak granice s Turskom. Kurdi u Siriji šire svoju teritoriju, pa se režim u Ankari plaši da će oni podstaći secesionističke tendencije svojih sunarodnika s druge strane granice.

Ovako neuvijena izjava Aselborna pokazuje da političari u Evropskoj uniji imaju sve manje volje da tolerišu Erdogana, bez obzira na to što nipošto nije nestao razlog da se s njim ne svađaju. Plašeći se nastavka masivnog priliva izbeglica, Evropa želi da Tursku pretvori u neku vrstu graničara, koji bi, u zamenu za milijarde evra i obećanje ubrzanja evrointegracija koje se razvlače već decenijama, zadržavao migrante na svojoj teritoriji.

Erdogan otvoreno ucenjuje Evropsku uniju kako će milione izbeglica propustiti preko granice, pa je verovatno i to barem delimično teralo evropske zvaničnike, uključujući i juče svemoćnu nemačku kancelarku Angelu Merkel, čiji položaj migrantska kriza sve više potkopava, da povlađuju turskom predsedniku. „Graničar”, međutim, kao da, umesto da zaštiti Evropu, nastoji da na svoju ruku isprovocira rat i u njega uvuče NATO: obaranje ruskog aviona zbog povrede turskog vazdušnog prostora nije izazvalo globalne posledice, ali ulazak snaga Ankare u direktan sukob s avijacijom Kremlja na sirijskom terenu teško da bi prošao tako jeftino.

I Vašington je upozorio Erdogana da prestane s granatiranjem sirijskih Kurda, koji su i američki saveznici u borbi protiv Islamske države (ID). Bela kuća se, međutim, vidno uzdržava od ulaska u totalni verbalni rat s Erdoganom, koliko god on pretio upućivanjem kopnenih trupa u Siriju i zaoštravao retoriku prema Americi, praktično je optužujući da pomaže teroristima, kako on naziva sirijske Kurde. Erdogan je čak izjavio, kako je preneo Rojters, da je deo američkog oružja koje se šalje sirijskim Kurdima završio u rukama ID.

Sve nervoznije Erdoganove prozivke Amerike verovatno odražavaju to koliko je turskom režimu stalo do blagoslova Vašingtona za upad u Siriju. I Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati mora da slično kalkulišu čim uporno naglašavaju da su spremne da u Siriju pošalju kopnene trupe radi borbe s ID, u perspektivi možda i s Asadom, no isključivo pod vođstvom Amerike. Ona je načelno pozdravila njihovu dobru volju za aktivniji angažman protiv „kalifata”, ali se još ne izjašnjava konkretno da li bi povela kopnenu intervenciju, prema kakvoj dosad nije pokazivala ni najslabiju sklonost. U ovom trenutku, Bela kuća deluje usredsređenije na oživljavanje sporazuma o prekidu neprijateljstava između Asada i pobunjenika, koji je još mrtvo slovo na papiru, nego na planiranje dodatnih akcija protiv ID.

Prekid neprijateljstava zavisi i od postupaka Asada, koji se, sudeći po poslednjoj izjavi ruskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama Vitalija Čurkina, previše uljuljkao u pretpostavku da će ga Moskva bezrezervno podržavati. Asad je, naime, uprkos sporazumu, izjavio da će nastaviti s borbama sve dok ne potpuno ne preuzme kontrolu nad zemljom. Na to ga je Čurkin bez diplomatskih oblandi prekorio da svi moraju da se pridržavaju dogovora i učine sve što mogu da bi on bio realizovan, kao i da mora slušati Rusiju ako želi da se iz krize izvuče s očuvanim dostojanstvom. U protivnom, zapretio je Čurkin, ostaće bez podrške ruskih bombardera.

To, međutim, kako je i prema Rojtersu, potvrđeno u Moskvi, još ne znači da će ti bombarderi prestati da gađaju položaje pobunjenika u Alepu, pravdajući se time da su svi oni teroristi i da za njih sporazum o prekidu neprijateljstava ne važi. Rusija, izgleda, istrajava na tome da osigura Asadov položaj na severozapadu i zapadu Sirije, mada to, u najmanju ruku, teško da je u duhu sporazuma, kako god njegovi detalji bili tumačeni. Ali, očigledno da Kremlj nema nameru ni da se o dogovor otvoreno ogluši preduzimanjem ofanzive na ostatak Sirije.