Đoković:Naučio sam da budem jak

Od našeg izveštača

Dubai – Novak Đoković danas počinje pohod na petu titulu Dubaiju (tvrda podloga, 2.674.445 dolara), spreman je da osvoji još jedan turnir u dugom nizu (od septembra), ali možda i važnije od toga je da je bar malo skinuo veo sa tajne svoje nepobedivosti.

Na pitanje kako je uspeo da bude jači, najbolji teniser sveta je odgovorio i više nego što se od njega očekivalo. Iz njegovih reči se može mnogo naučiti, ne samo na temu boljeg igranja tenisa, nego i kvalitetnijeg življenja.

– Moja definicija reči jak je drugačija. Ja ne mislim da treba da se nabildujete ili da servirate više od 200 km na čas. Ja mislim da biti jak znači iskoristiti potencijal celog tela, da je to kombinacija fleksibilnosti, koordinacije, mišićnih vlakana, da ne idem u detalje. Očigledno, treba da prilagodite svoj fitnes program i svoj razvoj kao atlete kompoziciji svog tela, jer je svako drugačiji. Ja sam vitkiji, dok je Raonić, na primer, zaista veoma jak, veoma mišićav i koristi snagu za servise. Moja igra je više zasnovana na fleksibilnosti, oporavku, energiji, izdržljivosti i to mi odlično služi na grend slemovima.

Ali postoji još jedan aspekt snage – psihološki.

– Neki ljudi kažu da ste rođeni sa time ali ja verujem da je važan deo mentalne snage trening, ali ne samo na teniskom terenu, nego i van njega. Kako provodite život, da li ste okruženi pozitivnim ljudima, pozitivnim ili negativnim mislima. Ja čvrsto verujem u ovaj holistički pristup. Uvek biram da budem okružen pozitivnošću i okuraženjem kako bih imao unutrašnji mir kada mi treba, u važnim trenucima meča. Prvi koji popusti na terenu, on će izgubiti. I ja sam bio takav igrač u jednom periodu. Ali uspeo sam da naučim kako da budem jak i kako da napredujem i zato dugujem zahvalnost ljudima koji me okružuju i pomažu da izgradim psihološku snagu. Ali, kada jednom dostignete taj nivo, ne znači da ga imate zauvek. I dalje morate dosta da radite na sebi, na tehnici i programima, da zadržite taj nivo koncentracije i snage.

Potom je istakao jednog od stručnjaka kojima duguje snagu.

– Gebhard Fil-Grič je sa mnom od 2009. i on je veoma važan član mog tima. Tokom godina smo očigledno razvili rutine fitnesa ali i oporavka i specifičnih vežbi koje zavise od perioda godine, da li su pre, za vreme ili posle turnira. I to mi mnogo pomaže.

Na pitanje šta je radio posle trijumfa na Australijskom openu, objašnjava:

Proveo sam mnogo vremena sa suprugom i sinom. Važno je napraviti dobru ravnotežu da biste mogli ponovo da napunite baterije i igrate opet na visokom nivou. To sam uspevao poslednjih pet, šest godina, i uvek sam poštovao raspored da između Australije i Dubaija imam pauzu kako bih sačuvao svežinu za narednih veoma napornih četiri, pet meseci. Posle neću imati vremena za to.

U januaru je osvojio Dohu i Melburn, pa je skoknuo do Beograda.

– Igrao sam mnogo partija od kraja priprema, skoro svaki dan i zato je bilo neophodno da se malo ohladim i radim nešto drugo. Na sreću, ja sam otac i muž a to je već mnogo toga. Već sam se uželeo tenisa i turnira.

Ne krije da je verovao u ovako uspešnu seriju titula – od Ju-Es opena u septembru sve je osvojio.

– Nije me iznadilo ovoliko pobeda, očekivao sam to. Mnogo sam uložio da bih dobio ovakve rezultate. Pokušavam da na svaki turnir dođem optimistički, znam da mogu da dobijem svaki meč, protiv svakoga, na bilo kojoj podlozi. Turniri i rezultati koje sam imao u nekoliko poslednjih godina daju mi za pravo da budem optimista. Nema tu ništa loše. Nisam uobražen, imam mnogo poštovanja za ostale tenisere i znam da oni žele da pobede najboljeg na svetu, ali s obzirom da sam na vrhuncu karijere, pokušavam da iskoristim ovaj zalet i postignem što više. Ne želim da previše razmišljam gde će me to odvesti, znam da su ljudi, čim sam osvojio 11 grend slemova, već počeli da pričaju da se približavam najuspešnijim velikanima u istoriji, ali ja bih i dalje voleo da razmišljam kao do sada. I dok je tako, imam šanse da tako i bude.

Još jednom je objasnio da upravo živi svoje snove.

– Imao sam sreće da se bavim sportom koji volim i koji sam izabrao i da su mi roditelji pružili mogućnost da ga igram. Uvek sam sanjao osvajanje grend slemova i prvo mesto na svetu. Uspeo sam da to ostvarim i zato sada mogu da okrenem nove stranice.

U Australiji je osvojio šestu rekordnu titulu.

– Najvažnija su mi bila tri poslednja meča. Da znam da sam posle teške pobede u pet setova, u osmini finala protiv Simona, mogao da pružim najbolji tenis na turniru, kada je bilo najpotrebnije. To naročito važi za prva dva seta protiv Rodžera, kao i prvi protiv Endija. Pobeda u finalu u tri seta je takođe velika stvar

Mladi lavovi dolaze, ali su im zubi još mlečni. Daleko su od pozicije da ugroze kralja teniske džungle.

– Ono što bih voleo da vidim u njima su samopouzdanje i govor tela i karakter koji pokazuje njima i ostalima da oni znaju zašto su tu, da veruju da im je tu mesto. Sada je to teže nego kada sam ja počinjao, jer je sada drugačiji način bodovanja, tenis je fizički jači, profesionalniji. Momci kao Kirios, Zverev, Ćorić... sve oči svetskog tenisa su uprte u njih. Oni su već pokazali da pripadaju najvećim turnirima, da im je mesto u vrhu, ali je i dug put pred njima.

Podsetio je na svoj primer.

– Ja sam 2008. osvojio prvi grend slem. Imao sam 20 godina, ali mi je trebalo još nekoliko sezona sazrevanja i jačanja u svakom aspektu da se postavim kao vrhunski teniser i izazovem Federera i Nadala koji su dominirali. Sada je teže jer je mnogo više informacija na raspolaganju – istakao je Đoković.