Da li su Srbi zavoleli Kfor

Božidar Šarković iz Kline 1999. godine mislio je sve najgore o vojnicima NATO-a koji su posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma umarširali na Kosovo i Metohiju. Kforovci, priča, nisu prstom mrdnuli kad su Albanci ubijali Srbe i palili njihove kuće.

Šarković, koji se vratio u Metohiju 2009. godine i sad je predsednik privremenog organa Opštine Klina, i dalje ima rezerve prema Kforu, ali ipak priznaje da je ova vojna misija važna za opstanak Srba na KiM, jer čuva ne samo privatne kuće, već i crkve i manastire.

„Ali, ako je suditi prema radu slovenačkih vojnika u Pokrajini, kao građanin i povratnik smatram da je Kfor posmatračka misija koja čuva svoje pozicije. Verujte mi, ne dao bog da vam se desi neki sukob s Albancima, jer u tom slučaju oni će biti puki posmatrači”, kaže Šarković za „Politiku”.

Kako je to Kfor uspeo da za 17 godina od neprijateljske vojske postane garant opstanka preostalih Srba u južnoj pokrajini?

I predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun slaže se s ocenom da je Kfor tada bio saučesnik u etničkom čišćenju. On podseća na reči umirovljenog episkopa zahumsko-hercegovačkog vladike Atanasija Jevtića o susretu patrijarha Pavla u Gračanici s prvim komandantom Kfora Majklom Džeksonom.

„Ako je kriv Milošević, šta je kriv ovaj nevini narod, što ne štitite nas i ove svetinje?”, upitao je tada patrijarh Pavle.

General Džekson imao je toliko poštenja da ipak prizna: „Mi nismo ovde da vas štitimo, već da vam omogućimo da bezbedno odete.”

Danas, pak, slika o vojnoj misiji nije više tako crno-bela. Govoreći o značaju Kfora, bivši gradonačelnik Kosovske Mitrovice, a sada narodni poslanik SNS-a, Krstimir Pantić ide toliko daleko da tvrdi da je Kfor jedina institucija u koju Srbi na Kosovu i Metohiji imaju poverenje, a tako misli i Rada Trajković, predsednica „Evropskog pokreta Srba”.

I premijer Srbije ističe važnost uloge Kfora. Primajući početkom februara u Beogradu komandanta NATO-a za Evropu generala Filipa Bridlava, Aleksandar Vučić je konstatovao da Kfor ima ključnu ulogu u zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Za 17 godina međunarodne vojne snage pod vođstvom NATO-a prošle su dug put, od sile koja je Prištini omogućila da pravi „državu” do institucije koju Srbi, i pored velikog sumnjičenja, vide kao kakvu-takvu branu od nekog novog pogroma, sličnog onome koji se desio u martu 2004. godine.

Nekadašnja poslanica u skupštini Kosova Rada Trajković kaže da u kosovskim institucijama vlada anarhija i da očekivanja Srba da će u razgovoru s kosovskim premijerom Isom Mustafom naći odgovor za bezbednost Srba jesu iluzija i fatamorgana. Zato tvrdi da bez podrške Kfora Srbi neće moći da opstanu na KiM.

„Prema poslednjim anketama koje su sprovele nevladine organizacije na KiM, od svih institucija u ovom delu Srbije Kfor je dobio najveće poverenje Srba. To je institucija koja nije sklona korupciji i koja se ne meša u civilne poslove, korektni su i iskreni u komunikaciji”, navodi Trajković.

Kad su pre oko mesec dana albanski ekstremisti ponovo napali Srbe u Goraždevcu, jedinu konkretnu pomoć lokalno stanovništvo je dobilo od Kfora, jer u Pokrajini nema ozbiljne oružane sile koja bi mogla da održi mir, što se pokazalo u martovskom pogromu pre dvanaest godina.

Tada su albanski ekstremisti izmislili povod da bi napali lokalne Srbe i samo prisebnošću tadašnje vlade i naših obaveštajnih saznanja izbegnuta je veća tragedija. Tadašnji ministar vojni Boris Tadić bio je na stalnoj telefonskoj vezi s komandantom južnog krila NATO-a koji je preko komandanta Kfora uticao da se, gde je to bilo moguće, odbrani narod i srpske svetinje.

„U slučaju da se desi da Kfor ne ispuni svoju obavezu iz rezolucije 1244 i Vojnotehničkog sporazuma iz Kumanova, mi zadržavamo pravo da preispitamo svoju politiku prema Kosovu i Metohiji”, upozorio je tadašnji ministar odbrane Srbije i Crne Gore.

Tadić danas kaže da je uvek govorio, i kad je bio na vlasti i sada, kad je u opoziciji, „da jedino Kfor ima kapacitet da zaštiti Srbe posle rata i da bi tu misiju mogao da obavi, nije bilo potrebno da ga tada ometamo da dođe u Pokrajinu”.

Rada Trajković podseća da u martovskim pogromima život Srba nije vredeo gotovo ništa i navodi da su, upravo zahvaljujući Kforu, spaseni životi velikog broja Srba i srpskih svetinja.

„Kod Čaglavice su bili stacionirani američki vojnici koji su dobili naređenje i odmah blokirali puteve i okolna mesta teškim naoružanjem i tenkovima. Ekstremni Albanci odmah su se povukli kad su videli da su američki vojnici repetirali oružje i da su spremni da ga upotrebe”, rekla je Trajkovićeva.

Ova lekarka iz Gračanice podseća da su se vojnici ponašali u zavisnosti od toga iz koje su države. Kao pozitivne primere vojne odlučnosti navodi francuske i italijanske vojnike, a kao negativne nemačku misiju u Prizrenu, za čije se vojnike spekuliše da su dolivali benzin na sunđere kad je zapaljena crkva Bogorodica Ljeviška.

Milovan Drecun kaže da Kfor može biti angažovan samo ukoliko međunarodna zajednica proceni da su Srbi ugroženi. Dodaje da bi, kad bi se Kfor povukao, vrlo brzo bila formirana takozvana velika Albanija.

„Međunarodna zajednica posle Briselskog sporazuma drugačije gleda na Beograd i to je razlog za česte kontakte predstavnika naše vlade i vojske i Kfora”, tvrdi Drecun.

Da se promenio odnos zvaničnog Beograda prema međunarodnim vojnim snagama na KiM navodi i Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. On navodi da je uspostavljen odnos naše vojske i države prema misiji Kfora, gde se razmenjuju informacije koje su od velike važnosti za obe strane.

„Zajednički zadatak Vojske Srbije i Kfora jeste očuvanje bezbednosti u zonama odgovornosti s obe strane administrativne linije. Međunarodna misija presudno utiče na političku situaciju na Kosovu i ima veliku odgovornost za bezbednost svih građana u Pokrajini, a posebno Srba i drugih nealbanaca”, navodi Stojanović.

Da je saradnja Vojske Srbije s Kforom danas veoma dobra, potvrdio je i načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, koji je 11. februara u Beogradu razgovarao s komandantom Kfora general-majorom Guljelmom Miljetom. On je ocenio da se dostignuti nivo saradnje s Kforom odlikuje visokim stepenom poverenja i međusobnog razumevanja, o čemu najbolje govori činjenica da je od stupanja na snagu Vojnotehničkog sporazuma izvedeno više od šest hiljada zajedničkih aktivnosti.