Lažni evri iz Napulja

Evro je la­ne, vi­še ne­go ra­ni­je, bio me­ta fal­si­fi­ka­to­ra. Ova­kav trend uočen je u Ne­mač­koj, ali i dru­gim de­lo­vi­ma sve­ta. Raz­li­ka je je­di­no u nov­ča­ni­ca­ma ko­je su omi­lje­ne me­đu fal­si­fi­ka­to­ri­ma: u Ne­mač­koj se naj­vi­še kri­vo­tvo­ri nov­ča­ni­ca od 50 evra, a u sve­tu bank­no­ta od 20 evra.
Ba­ve­ći se ovom te­mom, ne­mač­ki ne­delj­nik „Špigl” pre­no­si za­klju­čak Ne­mač­ke cen­tral­ne ban­ke: „Od uvo­đe­nja evra u pr­o­met 2002. go­di­ne ni­je ot­kri­ve­no vi­še fal­si­fi­ko­va­nih nov­ča­ni­ca. Sa­mo je Evrop­ska cen­tral­na ban­ka iz­bro­ja­la 899.000 la­žnih bank­no­ta. Od ovog br­o­ja, oko 11 od­sto (95.357) ot­kri­ve­no je u Ne­mač­koj.”
Pr­vi čo­vek Ne­mač­ke cen­tral­ne ban­ke Karl Lu­dvig Ti­le su­mor­no za­klju­ču­je: „Fal­si­fi­ko­va­nje nov­ca po­pri­mi­lo je za­bri­nja­va­ju­će raz­me­re.” Ko­li­ko je ova oce­na tač­na, naj­bo­lje go­vo­ri po­da­tak da je la­ne fal­si­fi­ko­va­nje evra u Ne­mač­koj, u od­no­su na 2014. go­di­nu, sko­či­lo za čak 51 od­sto.
Struč­nja­ci pr­o­ce­nju­ju da su la­žni evri na­pra­vi­li šte­tu od 4,4 mi­li­o­na evra, što je ipak ma­nje od od 2004, ka­da je ostva­ren ne­ga­tiv­ni re­kord od 6,1 mi­li­on evra. Ob­ja­šnje­nje za ovu raz­li­ku je jed­no­stav­no: fal­si­fi­ka­to­ri su te go­di­ne naj­vi­še „ob­ra­đi­va­li” nov­ča­ni­ce od 100 i 200 evra, a sa­da su se pre­kva­li­fi­ko­va­li za dva­de­se­ti­ce i pe­de­se­ti­ce. Pr­o­ce­na je da su fal­si­fi­ka­to­ri evra ši­rom pla­ne­te na­pra­vi­li šte­tu od 39 mi­li­o­na evra.
Pre­ma sa­zna­nji­ma ne­mač­kih is­tra­ži­te­lja, čak 80 od­sto svih evra fal­si­fi­ko­va­nih u Evro­pi sti­že iz Ita­li­je. Ne­zva­nič­na pre­sto­ni­ca fal­si­fi­ka­to­ra nov­ca je Na­pulj.
No­vo u sve­tu fal­si­fi­ka­ta je­ste to da u pr­o­me­tu sve če­šće pr­o­na­la­ze po­je­di­nač­ne nov­ča­ni­ce „pr­o­iz­ve­de­ne” uz po­moć kom­pju­te­ra.
„Na in­ter­ne­tu je da­nas mo­gu­će pr­o­na­ći sve što je po­treb­no da bi se na­pra­vio la­žni no­vac”, ka­že za ne­delj­nik „Cajt” Sa­bri­na Da­mrat iz ne­mač­ke kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je. „Uz po­moć ra­znih plat­for­mi – naj­bo­lji pr­o­gra­mi do­la­ze iz Ki­ne – čak i sred­njo­ško­lac sa so­lid­nim zna­njem kom­pju­ter­ske teh­ni­ke mo­že da na­pra­vi do­bar fal­si­fi­kat.”
Ne­mač­ka po­li­ci­ja ima i spe­ci­jal­no ode­lje­nje ko­je se ba­vi sa­mo ovom vr­stom kri­mi­na­la i gde se ču­va­ju naj­o­ri­gi­nal­ni­ji fal­si­fi­ka­ti. Cen­tral­no me­sto u ovoj bo­ga­toj ko­lek­ci­ji ima nov­ča­ni­ca od 300 evra – bank­no­ta ko­ja ni­ka­da ni­je bi­la u pr­o­me­tu. Is­tra­ži­te­lji ne zna­ju da li je autor ove nov­ča­ni­ce bio ne­ki ozbi­ljan fal­si­fi­ka­tor ili obi­čan ša­ljiv­dži­ja.
Dr­ža­ve se, na­rav­no, svim sred­stvi­ma bo­re pr­o­tiv fal­si­fi­ka­to­ra. Jed­no od naj­bo­ljih – ali i ve­o­ma sku­pih – re­še­nja je­ste štam­pa­nje sve kva­li­tet­ni­jih nov­ča­ni­ca. 
Ova for­mu­la je pri­me­nje­na i na evro. Već su u pr­o­me­tu no­ve nov­ča­ni­ce: od pet, 10 i 20 evra, a oče­ku­je se da bi no­va pe­de­se­ti­ca mo­gla da stig­ne 2017. go­di­ne.
Reč je o bank­no­ta­ma štam­pa­nim na još kva­li­tet­ni­jem i ja­čem pa­pi­ru, sa do­dat­nom za­šti­tom od kri­vo­tvo­re­nja. 
Za­me­na nov­ca je, me­đu­tim, skup po­sao. Za­me­na dva­de­se­ti­ca iz­ve­de­na je kra­jem no­vem­bra pr­o­šle go­di­ne ka­da je u op­ti­caj pu­šte­no čak 4,3 mi­li­jar­de nov­ča­ni­ca od 20 evra. Štam­pa­nje no­vih bank­no­ta ko­šta­lo je osam evro­cen­ti po nov­ča­ni­ci – ukup­no čak 344 mi­li­o­na evra.
Pre­ma pr­o­ce­na­ma Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke, u dru­goj po­lo­vi­ni 2015. u op­ti­ca­ju je bi­lo vi­še od 18 mi­li­jar­di evro­nov­ča­ni­ca.