​Droga preko interneta dostupna i najmlađima

„Bio sam smoren, dok su oko mene svi skakali u transu”, odgovorio je Goran (37) na pitanje kako se proveo na gostovanju čuvenog di-džeja elektronske muzike. On je očigledno bio među malobrojnijima, koji te večeri na ulazu u halu nisu uzeli ekstazi, spid ili el-es-de – neku od sintetičkih droga. Oni mnogobrojniji, koji su uživali uz zvuke tehno-muzike nisu razmišljali o štetnim posledicama narkotika. Verovatno nisu čuli ni za istraživanja koja su pokazala da su životinje kojima je na raspolaganju bila neograničena količina amfetamina (popularnog spida), ovu drogu koristile sve dok na kraju nisu uginule. Životinje su svaki put uzimale veću količinu a razlog je bio depresija koju su osećale kad nisu bile pod dejstvom narkotika.

Zabrinjavaju procene srpske policije prema kojima će proizvodnja sintetičkih droga u ilegalnim laboratorijama konstantno rasti. To će za posledicu imati veću ponudu, a samim tim manju cenu ove droge, što će je učiniti još dostupnijom nego što je u ovom trenutku, ocenjeno je u dokumentu Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala MUP-a Srbije.

Ovu drogu trenutno može da kupi skoro svaki učenik od džeparca. Prema podacima policije, na lokalnom tržištu tableta ekstazija prodaje se po ceni od tri do pet evra u Beogradu i Novom Sadu, a do 10 evra u manjim sredinama. Omasovljavanju ove droge u Evropi, kao i u Srbiji, pogoduje brz tehnološki razvoj, pre svega korišćenje društvenih mreža. Prema podacima Evropskog monitoring centra za droge i zavisnosti od narkotika, u 2013. godini utvrđena je 651 internet stranica koja je prodavala legalne stimulanse.

„Internet je novi vid komunikacije za razne stvari, pa tako i za nabavku narkotika, ali ne toliko ilegalnih, već više legalnih sintetičkih supstanci koje još nisu na listama zabranjenih. Šifriranim porukama i slengom može se doći do ove droge”, kaže za „Politiku” specijalista psihijatrije Mira Kovačević, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Budući da na svakom koraku – na ulici, u gradskom prevozu i u automobilima –vidimo građane kako kuckaju poruke na svojim „pametnim” telefonima i tablet računarima nameće se pitanje koliko zavisnost od interneta i društvenih mreža „rađa” zavisnost od „sintetike”, i obrnuto. Da li postoji svest o ovom problemu?

„Internet je novo polje koje se otvorilo i za nabavku psihoaktivnih supstanci. S druge strane, zavisnost od smart telefona, tablet uređaja i interneta koja je sve raširenija, u našoj sredini nije prepoznata kao ozbiljna pretnja. Retko ko nam se javlja zbog te zavisnosti, a na ulici i u gradskom prevozu vidimo koliko su mladi posvećeni toj vrsti komunikacije”, ocenjuje specijalista psihijatrije.

Podaci i analize Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti potkrepljuju policijske informacije o povećanom korišćenju prvenstveno amfetamina u odnosu na druge vrste droga. Dok broj heroinskih zavisnika stagnira, a kokainskih se smanjuje, sve je više uživalaca amfetamina. Koriste ih i mladi, ali i stariji od 35 godina. Najmlađi pacijent ove zdravstvene ustanove ima 16 godina, dok gornja starosna granica ne postoji.

„To su stimulativne droge koje brzo iscrpljuju organizam i češće se koriste, povremeno i uz neku drugu drogu. Malobrojni su pacijenti koji koriste samo sintetičke droge. Obično ih uzimaju u kombinaciji s depresorima”, navodi direktorka Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti.

Odgovor na pitanje da li je u Srbiji neko uhapšen zbog prodaje droge preko interneta nismo od MUP-a dobili ni posle više od dve nedelje od kada smo poslali zahtev. Nije nam odgovoreno ni koliko je sintetičkih droga zaplenjeno prošle godine u našoj zemlji.

Masovno korišćenje sintetičkih droga počelo je šezdesetih godina prošlog veka u SAD. Spekulisalo se da čuveni muzički hit „Bitlsa” iz 1967. godine „Lusi na nebu s dijamantima”, kako glasi prevod naziva ove čuvene pesme, opeva el-es-de, što je Džon Lenon tada više puta demantovao.

U Srbiju je ova droga stigla skoro dve decenije kasnije. Koliko je tržište ovog narkotika uznapredovalo, svedoči činjenica da se sada proizvodi u „kuhinjskim uslovima”. Nekada je to bila, narodski rečeno – misaona imenica.

Setimo se svojevremeno jedne od najvećih akcija srpske policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kada je pre 13 godina otkrivena najveća ilegalna fabrika za proizvodnju sintetičkih narkotika u Evropi. Vrednost nađene droge i sastojaka za njeno pravljenje bila je procenjena na više od 10 miliona evra, a kao glavnog organizatora ovog nelegalnog posla nadležni su naveli lekara Milana Zarubicu. Narkotici su bili namenjeni tržištu na Dalekom istoku. Vrhunski opremljene laboratorije koje su otkrivene u Staroj Pazovi, Novoj Pazovi i Šimanovcima radile su oko dve do tri godine, a moguća zarada za to vreme od pravljenja i prodaje sintetičke droge koju je ova grupa vodila iznosi oko 50 miliona evra.

Ilegalne laboratorije su sada, za razliku od Zarubičinog vremena, sve češće u Srbiji. Samo u jednoj akciji prošle godine u Beogradu je zaplenjeno više od 65 kilograma ovih narkotika, čija je vrednost oko 250.000 evra. Proizvodnja amfetamina i metamfetamina odvija se u iznajmljenim stambenim i poslovnim objektima, a prisutna je i tendencija izmeštanja u ruralne sredine. Kriminalne grupe za ovu vrstu posla angažuju hemičare. U kuhinjskim laboratorijama za proizvodnju ove droge koristi se vrlo dostupna oprema, kao što su vatrostalne posude, grejna tela, staklena kuhinjska oprema, plastične kofe, kante. Komponente za proizvodnju metamfetamina nabavljaju se u apotekama i prodavnicama boja i lakova.

Organizovane kriminalne grupe su mešovitog nacionalnog sastava i čine ih Srbi, Crnogorci, Turci, Bugari, Makedonci i drugi, u zavisnosti od zemlje porekla prekursora, zemlje u kojoj se organizuje proizvodnja i tržišta na kojima će se vršiti dalja distribucija.