Kako je Tramp pokosio dinastiju Buš

Donaldu Trampu je pošlo za rukom ono što nije Baraku Obami i Hilari Klinton – stao je na put ambicijama porodice Buš.

Poslednji u redu za „presto” u Beloj kući, Džeb, povukao se iz trke za predsednika posle subotnjih stranačkih izbora, na kojima je završio kao četvrti sa sedam odsto glasova. Njegovom debaklu u velikoj meri je kumovao čovek koji je pobedio na pomenutom partijskom izjašnjavanju u Južnoj Karolini sa 32 odsto podrške.

Republikanska stranaka je prošlog leta bila spremna da takoreći kruniše sina i brata nekadašnjih predsednika kao svog kandidata za izbore u novembru, ali se on nije snašao u verbalnom ringu sa milijarderom bez dlake na jeziku. Pred poslednje nadmetanje, Tramp je favorizovanom konzervativcu zadao „smrtonosan” udarac: kazao je da je njegov brat Džordž slagao da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje i da nije umeo da se stara o bezbednosti Amerikanaca kao što je pokazao 11. septembar.

Milijarder sa Menhetna je na ovim izborima srušio dinastičke snove o trećem Bušu na najvažnijoj prestoničkoj adresi, što ranije nije uspelo ni političkim protivnicima republikanaca, demokratama. Obama je 2008. pobedio kritikujući sve što je radio njegov prethodnik, posebno invaziju na Irak, ali nije poremetio ambicije jedne od najpoznatijih američkih dinastija. Klintonova bi jedva čekala da Buša napadne tamo gde je najslabiji – ratove njegovog brata – ali nije mogla da to uradi jer je i sama kao senatorka glasala za invaziju na Irak. Republikanskom rivalu nije mogla da zameri ni to što republiku pokušava da pretvori u naslednu monarhiju jer, opet, i sama radi isto želeći da se vrati u aveniju Pensilvanija, gde je već stanovala kao prva dama.

Konzervativni birači su na predizborima pokazali da im je dosta političkih elita kojima Džeb Buš (63) nedvosmisleno pripada. Po svemu sudeći, Džeb je trebalo da posluša svoju majku Barbaru (90), koja je sve vreme bila protiv njegove kandidature. Nekadašnja prva dama oduševila je brojne građane kada je, odgovarajući na pitanje da li bi volela da i njen mlađi sin postane predsednik, odgovorila: „Ne, ne bih volela. Mislim da je ovo divna zemlja i ima mnogo divnih porodica, nije da postoje samo četiri porodice ili koliko ih već ima. Postoji još mnogo ljudi koji su vrlo kvalifikovani. Imali smo dovoljno Bušovih.”

Kao autsajder na vašingtonskoj sceni, Tramp je od letos podvlačio da mu je političko neiskustvo prednost u odnosu na profesionalne političare. Izmamio je na površinu nezadovoljstvo građana establišmentom i pretočio ga u vrtoglavi rejting. Buš kao da nije shvatao da je simpatizerima republikanaca dosta dinastija, pa je na mitinge u Nju Hempširu i Južnoj Karolini doveo majku i brata, obezbeđujući tako Trampu samo dodatnu „municiju”. Kada je Buš kazao da je ponosan što je sin žene koja je najjača osoba koju poznaje, Tramp mu je odbrusio: „Neka se onda ona kandiduje!” A nakon što se pored Džeba na sceni u Južnoj Karolini pojavio Džordž, Tramp je postao nezaustavljiv u podsećanju javnosti na predsednika koji je zemlji darovao dva rata, Abu Graib i Gvantanamo.

Iako je imao sve vreme sveta da smisli odgovore na pitanja o Iraku, Džeb Buš nije znao šta da kaže kada su ga tokom kampanje novinari pitali o ratu njegovog brata. Na isto pitanje – da li bi naredio ofanzivu da je znao da  Sadam Husein nije imao oružje za masovno uništenje – u različitim prilikama i pred različitom publikom različito je odgovarao: „Da”, „Ne”, Ne znam”, „To je hipotetičko pitanje”. Čak je uspeo i da izgovori da je rat u Iraku bio „prilično dobar posao”. Javnosti do kraja nije postalo jasno kako se Džeb određuje prema najkritičnijoj politici starijeg brata, za koju većina Amerikanaca, čak i birača konzervativaca, ipak smatra da je bila velika greška.

Džeb Buš je ušao u ovu utakmicu kao favorit stranačkih lidera i može se reći da nije znao šta ga je snašlo kada se suočio sa fenomenom Tramp. Pre nego što je i zakoračio u kampanju, finansijeri i saradnici njegovog oca i brata obezbedili su mu sto miliona dolara za reklame i počeli da ga savetuju o strategiji. Ugledni konzervativci poput Henrija Kisindžera izjavljivali su da je bi bili „prezadovoljni” kada bi se „izvrsni” Džeb okušao.

Ipak, izgleda da nije bilo izbora na kojima je podrška uigrane političke mašinerije bila manje dobrodošla.

Za one koji su podržavali još jednog Buša glavno pitanje je kako da nadmudre Donalda Trampa i izbace ga sa koloseka, ubacujući nekog mejnstrim kandidata poput Džeba.

Tramp se rešio stranačkog rivala, ali mu preostaje daleko teži posao suočavanja sa rivalkom iz konkurentske stranke.

Kao neko ko se još bori za nominaciju republikanaca, Tramp se pobrinuo da ne bude reprize na glasačkim listićima 1992. kada su Amerikanci birali između Buša (Džordža starijeg) i Klintona (Bila). Ako i stvarno postane kandidat konzervativaca, preostaje mu daleko teži posao da se pobrine da ne bude ni reprize rezultata – pobede nekoga ko se preziva Klinton. Trampova strategija za Hilari je ista kao i strategija za Džeba  – kao što je podsetio Amerikance na „dostignuća” Bušovih, tako ih podseća i na dosije Klintonovih: aferu „Levinski”, katastrofe u Iraku i Libiji i stvaranje Islamske države.