Tenis: I ja volim srpske ćevape

Nemačka kompanija „Tenis” namerava da u narednih pet godina investira u Srbiji oko 300 miliona evra u proizvodnju svinjskog mesa za izvoz. Ovo je novinarima potvrdio vlasnik kompanije – „nemački kralj” mesa Klemes Tenis nakon sastanka sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

On je najavio i da postoji mogućnost preuzimanja neke od domaćih farmi na kojoj postoji klanica kako bi što pre započeli proizvodnju i upoznali naše tržište. Ugovor sa ovom kompanijom mogao bi da bude potpisan u junu. Nemački proizvođač takođe je rekao da će uskoro srpski poljoprivrednici moći da konkurišu za obuku u njihovoj Akademiji u Nemačkoj i tako se upoznaju sa tehnologijom koju kompanija koristi. Šansa će biti ponuđena svima koji se bave svinjogojstvom, pod uslovom da imaju više od deset krmača.

– Ne dolazimo da potisnemo srpske poljoprivrednike. Prihode od posla u Srbiji nećemo izvlačiti iz zemlje već ćemo dalje ulagati u svinjogojstvo – poručio je Tenis, očigledno upoznat da nije dobrodošao među srpske farmere koji zbog velikog uvoza ni sada nemaju kome da prodaju meso pa su i bez takve konkurencije u strahu za svoje i onako loše pozicije.

O konkretnim lokacijama za podizanje farmi ni juče nije bilo reči. Kao ni pre godinu dana kada je sa ovom kompanijom bio potpisan Memorandum o razumevanju, posle čega su krenula nagađanja da je nemački proizvođač zainteresovan za pozicije u Banatu. Pomenuto je samo da se već radi na projektima za izgradnju deset farmi koje bi bile u centrima regiona.

Nemački „Tenis”, jedan je od najvećih proizvođača svinja u Evropi, godišnje uzgoji oko 17 miliona svinja, ali i oko 400.000 goveda. Ima godišnji obrt veći od pet milijardi evra. U Nemačkoj sarađuje sa 17.000 poljoprivrednika dobavljača, uglavnom porodičnih gazdinstava, a izvozi u 98 zemalja.

– „Tenis” je najveći u Evropi. Namerava da za nekoliko godina u Srbiji proizvede na svojim farmama, a veći deo otkupi od naših seljaka, ukupno četiri miliona svinja – rekao je Vučić. On je dodao da u Srbiji danas u klanicu ide 2,8 miliona svinja, a da je 2010. i 2011. stočni fond spušten na nivo iz 1910. Kako je naglasio planirana proizvodnja od četiri miliona bilo bi ogromno povećanje za Srbiju. U prvih godinu dana, dodao je, oni bi uzimali svinje od srpskih seljaka.  – U nekim farmama, koje bi oni pravili, išlo bi po 2.500 krmača i 65.000 tovljenika. Sami bi proizvodili 700.000 do 800.000 svinja, a za narednih 10 godina došli bi do ta četiri miliona svinja – naveo je premijer. On je odbacio kritike da će mali farmeri u Srbiji biti ugroženi dolaskom nemačke kompanije „Tenis”, navodeći da je to pre velika šansa za srpske poljoprivrednike.

Iako je najavljeno da je osnovni motiv „Tenisa” za ulaganje u Srbiji dalji izvoz mesa pitanje je na koja tržišta bi, u ovom trenutku, nemački proizvođač mogao da računa za plasman svojih pljeskavice i ćevapa, po kojima je poznat, a čiji kvalitet je premijer hvalio u više navrata.

U Evropsku uniju – svakako ne jer zbog svinjske kuge i vakcinacije Srbija ima zabranu izvoza. Plasman u Rusiju je takođe pod znakom pitanja, zbog prezasićenosti tog tržišta mesom i sankcija koje je Rusija uvela evropskim proizvođačima svinjskog mesa.

Klemens Tenis je, međutim, uveren da su i pored problema sa svinjskom kugom dobre šanse da se sve to reši i krene sa poslom.

Uz to je istakao i da nije mogao da odbije šefa srpske vlade, kada ga je upoznao i kada ga je pitao da dođe i pomogne u restrukturiranju poljoprivrede u Srbiji.

Upitan za plan proizvodnje srpsko-nemačkog ćevapa on je najavio da će njegova kompanija proizvoditi „autentične srpske ćevape” ako to kupci budu želeli i tražili.

– I ja volim srpske ćevape. Sinoć smo bili na večeri, a nakon što smo jeli junetinu i jagnjetinu, tražio sam ćevape. Znamo kako se to radi, a ako ne znamo pitaćemo srpske proizvođače. Mi volimo da učimo– zaključio je Tenis u izveštaju koji je preneo Tanjug.

Agrarni analitičari su ipak skeptični što se tiče tehnologije prerade svinjskog mesa u proizvodnji naših autohtonih, tradicionalnih prerađevina. Smatraju da Srbija ima neiskorišćene kapacitete i da može i sama da udvostruči fond, ali je proizvođačima potrebna garancija da će raditi za poznatog kupca. Godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 280.000 tona svinjskog mesa, a oko 20 procenata se izveze. Stručnjaci upozoravaju i na negativne posledice podizanja farmi za tov svinja po životnu sredinu. U Nemačkoj kao i EU su visoke ekološke takse za proizvođače svinja (i ostale takozvane „prljave tehnologije”). U Uniji se proizvodnja svinjskog mesa ne subvencioniše. Za sada nije poznato kakav će biti aranžman države sa „Tenisom” i da li će se i sa koliko premirati ta proizvodnja.