Bačić-Alimpić čitanija od Andrića i Ćopića

Grandiozni roman Lava Tolstoja „Rat i mir” nalazi se među prvih pet romana za koje Britanci lažu da su ga pročitali, podatak je Bi-Bi-Sija koji je preneo „Gardijan”. Sa druge strane, Bi-Bi-Si je nedavno počeo sa prikazivanjem serije snimljene po ovom literarnom klasiku, posle koje se roman „Rat i mir” prvi put našao na 50. mestu na listi magazina Bukseler, pošto je prodato ukupno 13.000 primeraka ove knjige od decembra.

Činjenica je da film i televizija drže budnost čitalaca, skrećući pažnju na večiti sjaj pojedinih književnih dela. Kod nas očigledno ne postoje atraktivne ili skupe ekranizacije književnih dela, a pitanje je koliko su objektivne liste čitanosti. Podatke o tome koliko se laže u vezi sa pročitanim, nažalost, još uvek nemamo. Lista čitanosti Biblioteke grada Beograda proglašena je u januaru povodom praznika ove institucije kulture, a krajem februara Narodna biblioteka Srbije, povodom obeležavanja svoje godišnjice, proglašava najbolju među najčitanijim knjigama u prethodnoj godini. Takođe, postoji i spisak najčitanijih knjiga na sajtu www.knjizara.com, pa i pojedini izdavači imaju svoje liste čitanosti.

Prema podacima Biblioteke grada Beograda najčitanija knjiga u 2015. godini bio je roman Mišela Uelbeka „Pokoravanje” (Buka), zatim „Sneško” Jua Nesbea (Laguna), „Devojka od papira” Gijoma Musoa (Vulkan), „Kafka na obali mora” Harukija Murakamija (Geopoetika), „Uhvaćen” Harlana Kobena (Laguna).

Narodna biblioteka Srbije, u težnji da utiče na čitalački ukus, svakog dana na svom sajtu predlaže po neko delo za čitanje. Juče je knjiga dana bila „Jezički odgonetnik” Milorada Telebaka. Inače, od 2005. godine i mandata upravnika Sretena Ugričića, priznanje za najčitaniju knjigu preimenovano je u „najbolju od najčitanijih”. To znači da stručni žiri određuje koja je knjiga najbolja, umesto prostog određenja koja je najčitanija. U nekom prošlom vremenu najčitanije su bile knjige Miloša Crnjanskog, Meše Selimovića, Mihajla Lalića, Miodraga Bulatovića, Aleksandra Tišme, Slobodana Selenića, Mirka Kovača, Dragoslava Mihailovića, Svetlane Velmar Janković, Milorada Pavića, Davida Albaharija, Gorana Petrovića... Šta se to desilo da je od dvehiljaditih bilo potrebno „zabašuriti” ukus naše čitalačke publike...? Krajem februara ćemo saznati koja je knjiga najbolja od najčitanijih u 2015. godini, a za najbolju od najčitanijih u 2014. godini bio je proglašen NIN-ov dobitnik, roman „Tai” Gorana Gocića.

Na listi knjižare.kom sve su sama „Lagunina” izdanja. Trenutno je prvi NIN-ov dobitnik, roman „Islednik” Dragana Velikića (Laguna), za njim sledi „Kazna za greh 1” Jelene Bačić Alimpić (Laguna), pa „Gora preobraženja” Ljiljane Habjanović- Đurović (Globosino), „Čizmaši” Dragoslava Mihailovića (Laguna), „Osama” Vladimira Kecmanovića (Laguna).

Pisac Srđan V. Tešin fenomenu top-lista čitanosti prilazi s teorijske strane, definišući pojam parateksta kao sadržaje koji se nalaze izvan književnosti, ali su s njom na neki način povezani.

– Paratekstualni sadržaji su reklama za knjigu, preporuka u vidu intervjua s autorom ili tekst na poleđeni knjige. Dakle, uticaj parateksta može biti ponekad toliko veliki da trajno promeni recepciju narativa. Recimo, naša očekivanja od neke knjige umnogome zavise od informacija iz oblasti parateksta, a najvažnija informacija za onoga ko želi da kupi neku knjigu, svakako, jeste mesto koje zauzima to delo na bestseler listi. Otuda je i proisteklo dvostruko tumačenje top-lista: konzumeristi veruju u to da je dobra knjiga samo ona koja se dobro prodaje, a elitiste odbija upravo masovna prodaja knjiga, jer ne veruju u to da dobra knjiga može biti masovni proizvod, smatra Tešin.

Po njegovom tumačenju, svrha postojanja top-lista jeste da se njima podstakne što bolja kupovina knjiga i zbog toga, kako kaže, svaka izdavačka kuća kreira svoje top-liste, u cilju reklame.

– Imali smo, recimo, nedavno bizaran slučaj da je jedna naša velika izdavačka kuća novu knjigu njihovog vodećeg autora, ni manje ni više već odmah po izlasku iz štamparije, stavila na prvo mesto top-liste. Nedugo zatim, izneverivši očekivanja izdavača, ta je knjiga nestala s liste, jer se očigledno nije dobro prodavala. Odgovor na pitanje kako je onda i dospela na prvo mesto sam se nameće. S druge strane, top-liste koje prave biblioteke ili nezavisni distributeri knjigama daju odličan uvid u čitalačke navike u Srbiji. Forenzičkim metodama mogli bismo, analizirajući top-liste, kreirati profil prosečnog srpskog čitaoca, za koga bi se nesumnjivo utvrdilo kog je pola i socijalnog statusa, što nije nebitno, jer upravo taj „prosečni čitalac” i jeste kreator top-lista i punilac kase, te baš njemu podilaze izdavački giganti i za njega pišu vedete trivijalne literature. Naša poslovična prepotentnost o tome kako smo izrazito produhovljen narod i na primeru ovdašnjih top-lista je stavljena na ispit. Sva sreća pa one postoje da nam, kao prstom u oko, kažu da Andrić ili Ćopić nisu bili najčitaniji autori čak ni u godini svojih jubileja, dodaje Tešin.

Pre izvesnog vremena, preduzeće MC „Most” na podstrek Narodne biblioteke Srbije, sprovelo je istraživanje o čitalačkim navikama kod Srba, i ispostavilo se da više čitaju žene, i to ne kupljene, već pozajmljene knjige, uglavnom beletristiku, a manje stručnu literaturu ili domaće autore. Ustanovljeno je i da se oni koji čitaju manje druže ili gledaju televiziju, a nedostatak novca primedba je mnogih koji knjige kupuju... Sećamo se primera jednog izdavača kome su kradljivci knjiga upali u magacin i odneli zimske gume, knjige nisu ni pipnuli. Kakav je naš odnos prema knjizi kada ljudi neće da je kradu, bio je smisao zapitanosti ovog izdavača.