Dačić: Srbija nema mnogo manevarskog prostora

BEČ – Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić istakao je danas u Beču da Srbija, kao zemlja koja se nalazi između članica EU iz kojih dolaze migranti i onih u koje žele da odu, u upravljanju migracionim tokovima kroz našu zemlju nema mnogo manevarskog prostora.

„U ovom trenutku, spremni smo da pružimo podršku, privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana, ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU”, podvukao je šef srpske diplomatije na konferenciji koja se održava na inicijativu ministarke unutrašnjih poslova Austrije Johane Mikl-Lajtner i šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca na temu „Zajedničko upravljanje migracijom”.

Dačić je istakao da je jedino održivo rešenje za migrantsku krizu da se migranti i izbeglice zadrže u regionu iz kojeg dolaze, odnosno što bliže svojoj zemlji porekla, kao i da EU nađe jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje.

„Situacija nalaže da svoje aktivnosti usaglašavamo sa državama u donjem, a pre svega u gornjem toku balkanske rute, sa kojima delimo ovaj težak teret velikog migratornog pritiska”, naglasio je on u svom izlaganju, prenosi Tanjug.

Dačić je podvukao da je za Srbiju, kao zemlju kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu državu na balkanskoj ruti, kroz koju je prošle godine prošlo 600.000 migranata, a u 2016. do sada već skoro 100.000, od krucijalne važnosti da Unija postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje.

Dačić je ukazao da su direktori policija Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije 18. februara u Zagrebu postigli dogovor da na makedonsko-grčkoj granici vrše zajedničku profilaciju i registraciju izbeglica.

„Usaglašene mere Republika Srbija primenjuje od 22. februara 2016. godine. Podsetiću vas i da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU, a koja je na makedonsko-grčku granicu krajem prošle godine uputila svojih 20 policajaca. Nakon završetka njihovog mandata, 10. februara ove godine uputili smo novi kontingent od 10 policajaca”, preneo je on.

To, kako je kazao, ne znači da Srbija ne uvažava i drugačija viđenja puta za izlazak iz ove krize.

„Međutim, nismo u situaciji da možemo dozvoliti da se migranti, čiji je priliv kontinuiran, zadrže i ostanu duže na našoj teritoriji, ukoliko zemlje na gornjem toku rute obustave njihov prolaz, a zemlje krajnje destinacije prijem. U ovom trenutku, spremni smo da pružimo podršku, privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana, ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU”, podvukao je šef srpske diplomatije.

On je rekao da je Srbija mišljenja da je jedino održivo rešenje naći način da se migranti i izbeglice zadrže u regionu, odnosno što bliže njihovoj zemlji porekla.

Na taj način bi se, kako je objasnio, rasteretila i Grčka, koja trpi zaista enorman pritisak, ali i omogućilo njihovo brže vraćanje i angažovanje na obnovi, kad dođe do prekida ratnih dejstava.

Dačić je, na kraju govora, izrazio zadovoljstvo zbog dobre komunikacije između zemalja na zapadnobalkanskoj ruti.

Na skup u Beč doputovali su ministri unutrašnjih i spoljnih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, KiM, Makedonije, Slovenije i Srbije.

Stefanović:Kriza će potrajati, a rešenja nisu dugoročna

BEČ– Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović istakao je danas u Beču da zabrinjava činjenica da ni godinu dana od početka migrantske krize Evropa nema jedinstven, principijelan i sveobuhvatni pristup ovom problemu, te ocenio da će kriza po svemu sudeći potrajati, a da trenutna rešenja nisu dugoročna.

On je, na konferenciji ministara unutrašnjih i spoljnih poslova zapadnog Balkana održanoj na inicijativu Austrije, konstatovao da je na žalost trebalo godinu dana da se dođe do prvih zajedničkih rešenja o registraciji migranata duž zapadnobalkanske rute.

„Ne mogu odluke da se donose kao da imamo sve vreme ovog sveta. Izbeglička kriza je najvažnije pitanje sa kojim se danas suočava Evropa i traži rešavanje bez odlaganja. Mnogo je otvorenih pitanja danas o kojima moramo razgovarati, a vremena nemamo. Ukoliko u narednim danima ne izađemo sa zajedničkim stavom, proleće će nam doneti nove probleme i još teže izazove”, istakao je Stefanović.

On je dodao da je započeta zajednička profilacija migranata na grčko-makedonskoj granici, koja je nedavno dogovorena u Zagrebu, ali da postoje određeni problemi prilikom registracije.

Stefanović je zamolio sve zemlje da se uključe u profilaciju migranata na grčko-makedonskoj granici, jer, rekao je, ukoliko migranti budu morali da se registruju na svakom graničnom prelazu, onda naša odluka sa sastanka iz Zagreba nema smisla.

Takođe je učesnike konferencije upitao i kakva je politika Evropske unije prema ekonomskim migrantima.

„Da li te migrante primamo ili ne? Šta je alternativa? I ko su zaista ekonomski migranti? Kako da Srbija ili Makedonija na svoju teritoriju prime migrante koje ne žele druge države? Ako nam kolege iz Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke kažu da hoće da prime stotine, hiljade ili desetine hiljada Avganistanaca, Somalijaca ili Marokanaca, mi ćemo ih vrlo rado propustiti preko naše teritorije. Ali, ako nam svakoga dana stižu veoma jasne odluke ovih država da ne žele migrante koji nisu iz ratom zahvaćenih područja, čak ni u tranzitu preko svoje teritorije, šta onda ostaje Srbiji osim da postupi na isti način”, kazao je Stefanović.

On je podsetio da je Srbija više puta isticala da želi da bude deo rešenja, ali samo ako u tome sve zemlje preuzmu deo tereta.

„Ukoliko Nemačka i Austrija ne zatvore svoje granice za prijem izbeglica, ni Srbija to neće učiniti. Srbija ne može da bude kolektivni centar. Poštujemo ljudska prava, saosećamo sa izbeglicama rata, jer smo i sami to iskusili na svojoj koži, pokazali smo svoju humanost i nesebičnost, ali isto tako moramo misliti na naše građane i njihove interese”, rekao je Stefanović.

Podsetio je da je Srbija tokom 90-tih godina na svoju teritoriju primila više od 400.000 izbeglica.

„I danas više od 200.000 njih se nalazi u nekom režimu pomoći ili u izbegličkom statusu. Dakle, Srbija zna šta je teret krize izbeglištva, Srbija želi da bude deo pomoći i Srbija se prema migrantima ponaša humano”, zaključio je Stefanović.