Beograd ogorčen zato što Pentagon beži od krivice

Tvrdnje Pentagona da službenici Ambasade Srbije u Libiji Slađana Stanković i Jovica Stepić nisu ubijeni u američkom vazdušnom napadu juče su izazvale ogorčenje  u domaćoj javnosti. Premijer Srbije u Smederevu nije ostavio nikakvog prostora za sumnju u to kako su naši ljudi nastradali, budući da su obdukciju sproveli naši lekari.

„Kad imate 12 rana na telu istovremeno dobijenih, nedvosmisleno, od eksplozije, onda oni (Pentagon) moraju da nam pokažu bilo kakav dokaz koji bi nas uvukao u bilo kakvu drugu priču”, naglasio je Aleksandar Vučić, koji smatra da su najnovije tvrdnje Pentagona „deo globalnog obračuna velikih sila”, tim pre što Amerikanci zvaničnom Beogradu nisu dostavili nikakve dokaze za ovu novu verziju događaja. Predsednik vlade je dodao da je moglo da se razgovara o drugim teorijama dok je Beograd imao samo rezultate autopsije libijskih stručnjaka u kojima nije naznačen uzrok smrti radnika ambasade, nego su samo pobrojane i opisane povrede. Međutim, posle obdukcije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu više nema osnova za spekulacije o smrti srpskih diplomata.

Ne bi bilo prvi put da Sjedinjene Države odbiju da prihvate odgovornost za kolateralnu štetu nastalu njihovim vojnim udarima. U prvim reakcijama na vest o pogibiji srpskih diplomata, američki zvaničnici pravdali su se da su američke bespilotne letelice „nedeljama pratile taj položaj i da nisu primetile prisustvo civila”. Državni sekretar Džon Keri izrazio je žaljenje i uputio izvinjenje Srbiji zbog pogibije Slađane Stanković i Jovice Stepića. Svega nekoliko dana kasnije, portparol američkog ministarstva odbrane Džef Dejvis je javno osporio da su ovo dvoje stradali od američkih bombi. Logicirao je da bi na „fotografijama objavljenim na društvenim mrežama morale biti vidljive veće povrede da su stvarno stradali u bombardovanju”.

„Kada smo ponovo pregledali fotografije srpskih državljana koji su poginuli i kada smo dobili dalje informacije o samom udaru i informacije o proceni veoma velike nanete štete, zaključili smo da se to ne podudara sa onim što je na fotografijama. Fotografije ne pokazuju ozlede koje bismo očekivali od bombardovanja. Informacije koje imamo ne potkrepljuju tvrdnje Beograda da je dvoje Srba poginulo u bombardovanju”, rekao je Dejvis.

Odgovarajući na Dejvisove konstatacije, premijer Vučić je rekao da ne  zna otkud Amerikanci znaju u kom su stanju tela, ogorčeno dodavši da su njemu, za razliku od Dejvisa, tela izgledala loše. „Očigledno da su povrede nastupile jednovremeno, ali neka daju oni satelitske snimke, neka nam pokažu i daju dokaz za bilo šta”, rekao je Vučić i dodao da se ne mogu u život vratiti ni Stanković, ni Stepić i da su drugačije priče dodatna uvreda kako za njih, tako i za sve građane Srbije. „I mnogo bi lepše bilo da ste rekli – ’Izvinite, Srbi i porodice Stepić i Stanković’, nego ovo danas”, zaključio je Vučić.

I ministar pravde Srbije potvrdio je da je obdukcioni nalaz na VMA pokazao da su Jovica Stepić i Slađana Stanković nastradali od posledica detonacije i da nisu mučeni. Nikola Selaković je još naveo i da su građani Srbije premešteni na lokaciju koja je bila na udaru vazdušnih snaga samo dva dana pre bombardovanja u kojem su stradali.

Može li fotografija objavljena na društvenim mrežama da bude dokazno sredstvo, na šta se kao na krunski dokaz poziva Pentagon? Profesor patologije sa VMA dr Zoran Stanković tvrdi da fotografija ni na koji način ne bi mogla da bude dokazno sredstvo bez pregleda i obdukcionog nalaza.

„Sama fotografija kao dokazno sredstvo nije pouzdana ako iza toga ne stoji ko ju je snimio, kad i gde, kojim aparatom i u kojim okolnostima je snimljena. To se radi u toku pregleda mrtvog tela, zajedno sa opisom povreda, koji daje lekar koji obavlja taj pregled, dokumentuje se i fotografijom sa obdukcije. Sve ostalo su razne spekulacije, imajući u vidu tehničke mogućnosti koje su na usluzi i koje mogu da koriste raznorazne osobe”, objašnjava profesor Stanković. On napominje da postoji mogućnost da su tele ostala čitava, ako je reč o „blast” povredama, što znači da je nakon eksplozije došlo do vazdušnog udara koji ne oštećuje telo spolja, ali ozbiljno oštećuje unutrašnje organe, pre svega krvne sudove u plućima, što dovodi do smrtnog ishoda: „Spreman sam na stručnom nivou da suočimo mišljenja u svakom trenutku sa ovima koji iznose ovakve tvrdnje.”

Njegov kolega sa Instituta za sudsku medicinu profesor dr Đorđe Alimpijević kaže da je jedna od žrtava NATO bombardovanja Srbije 1999. izgubila život dejstvom komada rakete dva puta jedan centimetar koja je žrtvi uletela u glavu i povredila mozak: „To što neko spolja ne izgleda dramatično povređen ne znači da nije stradao od eksplozivnog dejstva. Imate i dejstvo udarnog talasa i on ne mora da spolja nanese vidljive povrede, a unutra može da dovede do oštećenja pluća i unutrašnjih organa i može da ih ubije. Kada biste leš te osobe gledali ne biste mogli da zaključite da je ona ozbiljno povređena.”

Budući da Vašington sumnja u libijsku verziju događaja, bilo bi logično da ponude zvaničnom Beogradu da Srbija i SAD formiraju zajedničku nezavisnu komisiju koja bi istražila smrt dvoje srpskih diplomata. Ovako se čini da američka strana samo nastoji da sa sebe skine svaku odgovornost, jer je Džon Keri samo obavestio premijera Vučića da će Vladu Srbije „lično upoznati sa svim detaljima istrage” koju sprovode službe SAD.

Mesto stradanja srpskih državljana (Foto Rojters)

Tokom ove nedelje oglasio se i direktor CIA Džon Brenan koji je odbio da potvrdi da je u ovom bombardovanju ubijen i izvesni Nuredin Šušan iz Tunisa, jedan od vođa ID, koji je bio glavna meta bombardovanja. Ako je tehnologija „izneverila” operativce CIA, pa ne mogu zvanično da potvrde ubistvo glavne mete, kako je onda moguće da gledajući slike na „Fejsbuku” odmah zaključe da srpske diplomate nisu poginule od NATO bombi?

Vojni analitičar Aleksandar Radić navodi i da se ocena Pentagona – bez jakih argumenata koji bi pokazali da su okolnosti bile drugačije i tako osporili nalaz obdukcije obavljene na VMA – ne može tretirati kao relevantan: „Mislim da je reč o nastojanju Vašingtona, kao što je i uvek praksa supersile, da skine sa sebe odgovornost za ono što se događa na terenu, kada govorimo o dejstvima iz vazdušnog prostora. Amerikanci čvrsto stoje iza svojih ljudi u svim oružanim konfliktima i svakom obliku primene sile i brane profesionalizam svojih vojnika u izvršavanju zadataka.”

Politika poricanja prisutna je na svim američkim ratištima, a  dokaz je i bombardovanje bolnice u gradu Kunduzu u Avganistanu  početkom oktobra prošle godine. Međunarodna humanitarna organizacija Lekari bez granica navodi da su lekari iz ove bolnice čak sat vremena, koliko je trajalo bombardovanje, zvali vojne zvaničnike NATO-a u Kabulu i Vašingtonu da prekinu akciju. Uprkos apelima napad nije prestao, a posledica tog varvarskog čina je smrt trideset ljudi, dok je 37 bilo ranjeno. I tada je američka vojska prvo negirala da je bila svesna da bombarduje civilnu bolnicu, da bi tek nedelju dana kasije priznala da je moguće da je to ipak učinila.

-----------------------------------------------------------

Skot: To nije ista meta

Ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot izjavio je juče za Fonet da meta koju su u Libiji prošlog petka gađale američke snage nije lokacija koju je Srbija podelila sa službama SAD u pokušajima da oslobodi dvoje srpskih službenika koji su u Libiji držani kao taoci. On je konstatovao da ima mnogo stvari koje su, kako je rekao, još nejasne i da je zato najbolje da se fokusira na činjenice.

„Srpske vlasti su učinile sve što je u njihovoj moći da ih lociraju i oslobode. One su u tom procesu podelile sa specijalnim službama SAD informacije o lokaciji za koju su sumnjali da na njoj otmičari drže službenike ambasade. Učinili smo šta smo mogli da saznamo da li su tamo. Nismo mogli da saznamo informacije, ali ono što mogu da kažem jeste da meta koja je gađana prošlog petka nije ista meta koju su sa nama podelile srpske službe bezbednosti”, naglasio je Skot.Antrfile

-----------------------------------------------------------

Koliko je Vašington spreman da brani svoje greške dobro su zapamtili žitelji SR Jugoslavije tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Za 78 dana, koliko je trajala intervencija, počinjeni su brojni   zločini nad srpskim i albanskim civilima, koje je nekadašnji portparol alijanse Džejmi Šej pravdao rečima da je u pitanju „kolateralna šteta”. Šej je tek posle 14 godina, u intervju za austrijski liste „Prese”, ipak priznao da je alijansa pravila velike greške, jer su se na meti NATO aviona našli, između ostalih, izbeglička albanska kolona i jedan putnički voz. NATO je pogodio ambasadu Kine u kojoj je ubijeno troje kineskih novinara, među kojim mladi bračni par koji je napustio iznajmljeni stan na Voždovcu u nadi da će spas od bombi pronaći pod okriljem svoje ambasade. Pravdajući ovaj zločin, Madlen Olbrajt je novinare „Guanming dejlija”  čak proglasila „špijunima” i dalje tvrdeći da nije bilo namere da budu ubijeni.

„Takvi događaji su uvek žalosni i sramni, ali ja kategorički odbijam da je neki od tih napada izveden svesno. Bile su to stravične greške. Imali smo problem da iz vazduha uvek precizno identifikujemo ciljeve”, obrazložio je Šej.