Nivo mora može da naraste 1,3 metra do kraja veka

Nivo mora se podiže višestruko brže nego ikada za poslednjih 28 vekova, a taj proces se ubrzava zbog globalnog zagrevanja koje je posledica čovekovih aktivnosti, pokazuju nova istraživanja. Međunarodni tim naučnika pregledao je tridesetak lokacija širom sveta da bi uporedio porast i opadanje nivoa vode kroz vekove i milenijume. Dve odvojene studije, objavljene u ponedeljak u žurnalu američke Nacionalne akademije nauka, pokazale su da bi do kraja ovog veka svetski okean mogao da se podigne za 28 do čak 131 centimetar, zavisno od toga koliko bude emitovano gasova sa efektom staklene bašte.

Vođa studije Bob Kop, profesor na Rutgers univerzitetu, upoređivao je nivo mora tokom prethodna tri milenijuma i za njega nema sumnje da je najbrže rastao u 20. veku zbog viših temperatura izazvanih upotrebom fosilnih goriva.

Na podizanje nivoa mora u 20. veku je uglavnom uticao čovek, naveli su autori studije. U drugoj studiji, Kop i njegov tim ustanovili su da je od 1950. dve trećine priobalnih poplava na 27 lokacija u SAD bilo izazvano zagrevanjem za koje je odgovoran čovek, preneo je „Gardijan”.

Koautor studije Stefan Ramštorf sa Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu u Nemačkoj izneo je predviđanja da ako more bude nastavilo da raste kao što se veruje, porast od 45 centimetara izazvao bi velike problema i troškove, posebno za vreme oluja.

„Postoji tesna veza između nivoa mora i temperature. Voleo bih da ne postoji, jer u tom slučaju ne bismo bili ovoliko zabrinuti”, rekao je Ramštorf.

Ukoliko se zagađenje štetnim gasovima nastavi sadašnjim tempom, obe studije predvidele su porast nivoa mora za 57 do 131 centimetar usled topljenja leda na polovima. Međutim, ako se bude poštovao sporazum potpisan prošle godine u Parizu, on će biti manji – od 28 do 56 centimetara.

Procene dr Ramštorfa približne su predviđanjima Međuvladinog panela za klimatske promene, tela Ujedinjenih nacija, da će uz sadašnje visoke emisije gasova nivo mora u 21. veku porasti za 51 do 97 centimetara.

Prognoze za 22. vek su još crnje. Pretpostavlja se da bi mnogi gradovi na obalama mora i okeana morali da budu iseljeni.

Ova otkrića su još jedan pokazatelj da je završena era stabilne klime u kojoj je ljudska civilizacija cvetala hiljadama godina. Loše se piše svim priobalnim zajednicama koje je poslednjih decenija plavila morska voda, objavio je „Njujork tajms”.

Na osnovu obilja geoloških dokaza, naučnici znaju da se nivo mora drastično podigao od kraja poslednjeg ledenog doba, za skoro 120 metara, zbog čega se obala povukla i po 150 kilometara na pojedinim mestima. Takođe znaju da su se nivo mora i klima stabilizovali poslednjih nekoliko milenijuma, u periodu kada se razvijala ljudska civilizacija. Ipak, bilo je malih varijacija klime i nivoa mora u tom periodu i nove studije su do sada najdetaljniji pokušaj da se one razjasne. Naučnici su dokazali da je okean izuzetno osetljiv na male promene temperature na zemlji. Na primer, kada je prosečna temperatura opala za trećinu Farenhajtovog stepena u srednjem veku, nivo okeana se za 400 godina spustio za 7,6 centimetara. Kada je kasnije došlo do otopljavanja, trend se preokrenuo.

U 19. veku, kada se industrijska revolucija zahuktala, okeani su  počeli naglo da rastu, i nivo se podigao za oko 20 centimetara od

1880. godine. To izgleda da nije mnogo, ali je izazvalo velike erozije širom sveta i nanelo štetu od više milijardi dolara.

Najviše zbog emisija štetnih gasova temperatura na planeti je porasla za oko 1,8 Farenhajtovih stepeni od 19. veka. More se podiže ubrzano, stopom koja je u poslednje vreme dostigla celu stopu po veku (oko 30 centimetara).