Radnici dižu ustanak u Kragujevcu

Kragujevac – Privatizacija u Kragujevcu puca tamo gde je najtanje i najbolnije. Prevareni radnici u gradu „Crvenog barjaka” više ne mogu da izdrže. Neispunjena obećanja novih vlasnika, malverzacije u institucijama sistema i prazan buđelar teraju ih na proteste.

Juče su radnici galovih lanaca „Filip Kljajić” telima branili svoju fabriku od sudskih izvršitelja i policije.

– Nadomak smo privatizacije, a sudski izvršitelji, pritisnuti od moćnih poverilaca, hoće da popišu imovinu i onemoguće prodaju. Mogu da me ubiju, ali iz fabrike me živog neće izbaciti. Primam dve hiljade dinara mesečno, žena ostala na ulici nakon što je „Diork” bankrotirao, sin studira, a komunalije osam hiljada dinara. Ako bude trebalo, spaliću se ispred gradske skupštine – odlučan je Mirkan Kaličanin, jedan od radnika koji su se zaključali u fabrici. 

Zaposleni u preradi kože „Partizan” danas stupaju u masovan štrajk, protestujući protiv privatizacije i novog vlasnika koji ih je, kako kažu, doveo na rub propasti.

– Procenjen na više od 32 miliona dinara, „Partizan” je u dogovoru kupaca i nadležnih institucija prodat za nešto više od pet miliona dinara. Možemo da preradimo i do 15 tona kože dnevno, a sadašnja proizvodnja je svega 588 kilograma. Uzimaju se bespotrebne pozajmice, imovina se rasprodaje, a mi smo izloženi neviđenom maltretiranju. „Nepismena stoko”, tako nam se obraća vlasnik Slavoljub Rakić – kaže za „Politiku” predsednik štrajkačkog odbora Partizana” Svetozar Bojanić.

Radnicima „Partizana” bi mogli da se pridruže i svi drugi proleteri Kragujevca koje je privatizacija oterala na ulicu. Sa jedne strane je svega nekoliko uspešno prodatih firmi, a sa druge na desetine onih koje posrću nakon promene vlasničke strukture. Fabrika mesa „Zvezda”, štamparija „Nikola Nikolić”, projektantska kuća „Zastava inženjering”, fabrika izolacionih materijala „Azma”...

– Uz pomoć rukovodstva, vlasnik Branko Kostadinović najveći deo proizvodnje „Azme” plasira preko svoje firme „Čar” i to uz rabat od 15 odsto. Tako se kapital preliva u njegovu firmu, a „Azma” polako nestaje. Krediti su nas doveli do ivice stečaja, a „Čar” napreduje li napreduje. Protestovali smo i protestovaćemo – poručuje zastupnik malih akcionara „Azme” Milan Bogićević.

Od štamparije „Nikola Nikolić”, jedne od najstarijih u Srbiji, posle privatizacije su ostali „samo dugmići”. Pogone tog nekad uspešnog preduzeća sada prekriva paučina. Za porodice dvojice preminulih radnika raskid kupoprodajnog ugovora slaba je uteha.

Pod teretom neisplaćenih poreza, imovina „Zastave inženjering”, takođe je prodata gradu Kragujevcu za svega 250.000 evra, iako je to preduzeće, sa svojih 800 kvadratnih metara u centru grada, bilo bar triput vrednije.

– Ostali smo bez imovine i mesta za rad. Međutim, naša firma formalno nije ugašena, pa sada ne možemo da se prijavimo na biro rada. To što je privatizacija poništena nama ništa ne znači. Ako krenu radnici i drugih preduzeća koja su uništena posle privatizacije, mi ćemo im se pridružiti. Krajnje je vreme da radnici u Kragujevcu podignu jedan veliki ustanak – kaže privremeni zastupnik kapitala Zoran Mladenović.

Danas, kada su zaposleni u „Partizanu” najavili štrajk, videće se kolika je solidarnost radnika koji su se nekad složno okupljali ispred Doma samoupravljača, nad kojim se svakog Prvog maja ponosno lepršao proleterski crveni barjak.