Pacifik plovi u bojno polje

Želja severnokorejskog lidera Kim Džong Una „da nam 2016. počne uz gromoglasan odjek prve eksplozije hidrogenske bombe”, ličila je na buncanje bolesnika u postelji koje obično utihne čim splasne visoka temperatura. Nisu prošla ni dva meseca, a svet je zakucao pogled u socijalističku, nuklearno naoružanu republiku, dok izvodi probu hidrogenske bombe i lansira raketu dugog dometa u orbitu.

Paralisala ih je pomisao na dugometni projektil koji, noseći bojevu glavu, preleće Pacifik i udara u američku istočnu obalu.

Noćna mora o ovoj verziji početka svetskog rata nikako da nestane. Ne može se reći da će Kim skoro pristati na denuklearizaciju, čemu se nada američki državni sekretar Džon Keri, sada kada će Koreji zadati kobni udarac novim setom sankcija, očekujući da će je, kao nekad Iran, napokon naterati da sedne za pregovarački sto.

Ali zemlja naviknuta na stege i izolaciju ima preča posla – planira slavlje povodom najavljene pete nuklearne, možda generalne, probe.

Njena poigravanja do juče su, kad je Kina klimnula glavom a Amerika poslala rezoluciju na usvajanje Savetu bezbednosti UN, bila glavni predmet trvenja Pekinga i Vašingtona.

Rukovale su se dve vojne sile nad ovom crnom listom, ali se kroz nišan sada gledaju preko Pacifika. Glavobolju Obami više ne zadaje pomisao na to šta će Kimu kvrcnuti u glavi, koliko mu se suviše slučajnim da bi to i bilo, čini, baš sada, ubrzana militarizacija ostrva u Južnom kineskom moru.

Možda će, kako je upozorila južnokorejska predsednica Park Geun-Hje, „Kim koji ide punom brzinom bez kočnica lansirati balističku raketu s bojevom glavom i svi ćemo nastradati”, pre nego što će udariti Peking, ali je rivalima sada bitnija borba za primat nad ovim vodama, punim nafte i plina, koje, osim ekonomskih, imaju ključni vojni i strateški značaj.

Ameriku jako žulja kinesko širenje u ovim vodama i pretvaranje grebena u vojna ostrva. Dok se sile spore ko treba da skloni prste iz vode da bi se umirilo uzburkano Južno korejsko more, jugoistočna Azija se maskira vojnim bojama.

Na ostrvu Vudi u lancu Paracel, nastalom nasipanjem grebena šljunkom i blokovima, Kina je pre dve nedelje rasporedila savremeni protivvazdušni sistem. Obama ju je upozorio, rekavši da će, uprkos njenim naporima da prisvoji ove vode na koje pravo polažu mahom Tajvan, Vijetnam i Filipini, nastaviti da nadleće i radi sve što međunarodno pravo odobrava podržavajući u tome i druge zemlje. Pentagon je uočio da Kina nije poklekla, jer poslednjom intervencijom na ostrva šalje mlazne borbene avione i postavlja radarski sistem visoke frekvencije koji će znatno promeniti operativni sistem i omogućiti im da kontrolišu pomorski i vazdušni saobraćaj. Obrazlažući da na svojoj teritoriji, koju svojataju i druge zemlje, mogu da rade šta hoće, pogotovu u svrhe odbrane, na grebenu Kvarteron postavljaju visokofrekventni radar, gde su sateliti uočili i svetionik, podzemni bunker, aerodrom za helikoptere i komunikacionu opremu.

To što Kina razvija sve svoje defanzivne i ofanzivne kapacitete analitičari objašnjavaju pretenzijama na regionalnu prevlast, kojom će dovoljno osnažiti da primoraju američke pomorske i vazduhoplovne snage da ubuduće dobro razmisle pre nego što prelete ovu oblast. Jasno je da Peking pokušava da istisne američku Sedmu flotu, ali Pentagon – u stilu filozofije Ronalda Regana „mi pobedimo, oni izgube”, kojom je jezgrovito rekao šta misli o odnosu Amerike i SSSR – razmišlja da pošalje mobilne artiljerijske jedinice u ovaj region i da se snažno suprotstavi teritorijalnim zahtevima Pekinga. Za postavljanje mobilne artiljerije u moru, kakva se obično koristi tokom kopnenih ofanziva, neophodna im je saradnja regionalnih saveznika, koje im je prisvajanjem voda oko ostrva opremljenih vojnom mašinerijom, Kina poslala u zagrljaj.

Preuzimanjem kontrole nad ovim područjem, gde prevlast sada ima Amerika, Kina bi postala najveći vojni i ekonomski rival Americi, a pobednik će biti onaj ko kontroliše morske puteve. Stoga ih Sedma flota neće olako prepustiti, delom zahvaljujući saveznicima koji se pripremaju da, ako ustreba, odgovore najvećem vojnom izazovu u regionu.

Australijska vlada, piše „Njujork tajms”, osnažiće vojsku, uključujući najveću ekspanziju mornarice posle Drugog svetskog rata.

Flota će dobiti još 12 podmornica, isto toliko borbenih patrolnih čamaca i devet antipomorskih fregata. Regrutovaće 5.000 ljudi i uvećati vojna izdvajanja za dva odsto bruto domaćeg proizvoda do 2021. godine. Ovo će biti njen deo obećanja, dat zarukama sa SAD, da će učestvovati u odbrani azijsko-pacifičkog regiona. Kao najbliži saveznik obećala je da će vojno ojačati, iako neki ovaj plan zovu „ambicioznim”, a finansiranje „neverovatnim”.

Uloga njihove mornarice, koja je i uz dopune mala, ipak je važna južno od Japana, gde je bazirana Sedma flota i gde će verovatno ostati dominantna sila bar do 2035, za kada se predviđa da će Kina ostvariti neviđen napredak i uticaj.

Međunarodni institut za strateške studije procenjuje da bi se kineski vojni budžet do 2030. godine mogao izjednačiti s američkim, čime bi se prvi put posle Hladnog rata postigao paritet između dve svetske sile.

Rastuću vojnu moć i nameru da postane vodeća sila Azije, Peking, koji i pored najavljenog penzionisanja 300.000 vojnika ima dvomilionsku vojsku, najveću na svetu, demonstrirao je u septembru, paradom povodom proslave 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu. Predsednik Si Đinping posmatrao je defile na Trgu Tjenanmen, uz ruskog lidera Vladimira Putina. Marširalo je tada 12.000 vojnika kineske armije i 500 jedinica vojne tehnike. Pokazano je oružje o kojem se godinama šaputalo.

Svet je video protivbrodsku balističku raketu srednjeg dometa DF-21 D koja se kreće postajući maltene neuhvatljiva. Vojni eksperti kažu da je u stanju da promeni odnos snaga u regionu i da ovaj „ubica” nosača aviona može da pretvori američke nosače u otpad. A politikolog i ekonomista Pol Robert misli da Vašington ništa nije preduzeo da uveri Kinu i Rusiju da nema nameru da ratuje.