Čekanje

Čekam u senci jednog starog duda

Da mesec zađe, i, skrivena tamom,

Po strmoj stazi što kroz noć krivuda,

Da siđeš k meni čežnjivom i samom.

Čekam, a lenjo prolaze minuti

I sati biju na tornju daleko...

Već zora sviće, blede mlečni puti,

A ja još čekam, – i večno bih ček’o...

O šta je to što mene veže sada

Za jednu put, za jedan oblik tela

I što mi duša zatreperi cela,

I sva nemoćna izdiše i pada

Kad me se takne jedna ruka bela!

I sav zasenjen pred čudesnim sjajem

Lepote njene, slab, bez jednog daha,

Kao da svakog časa život dajem,

Prilazim njojzi pun pobožnog straha,

Posrćem, klecam, dokle me privlače,

Ko provalija tamna i duboka,

I dok se strasnim prelivima mrače

Njena dva silna, neumitna oka...

(Politika, 24. decembar 1913. godine)