U Grčkoj dramatično raste broj izbeglica

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka je u haosu, situacija na zatvorenom graničnom prelazu s Makedonijom dramatična, na putevima kolone, u Atini i Pireju situacija nepodnošljiva. Idućeg meseca očekuje se da bi u zemlji moglo da se, ukoliko ne bude zajedničkog rešenja, nađe od 50.000 do 70.000 izbeglica, s kojima niko ne zna šta da radi.

Ministar za migraciju Janis Muzalas, koji poslednjih dana najotvorenije i najdirektnije govori o problemu s kojim Grčka nije u stanju da se sama nosi i za koji sama nema nikakvo rešenje, upozorava da se priliv izbeglica i migranata sa turske obale ne smanjuje i da će se, ako se tako nastavi, zemlja suočiti s najdramatičnijom, pre svega humanitarnom krizom u svojoj istoriji.

„Mi ih nećemo gurnuti u more i očekujemo da će prisustvo brodova NATO-a pomoći da se smanji njihov broj. Ti ljudi žele da idu dalje, ali su Grčku izabrali da preko nje prelaze zato što znaju da su ovde najsigurniji, da će im lokalno stanovništvo pomoći, bez obzira na činjenicu da to nije uvek jednostavno”, izjavio je Muzalas ovdašnjim TV medijima, ne isključujući mogućnost da se zbog dramatičnog stanja u kome se nalazi Atina možda proglasi i vanredno stanje.

U Idomeni, nadomak grčko-makedonske granice, broj izbeglica se povećava, jer svakog sata, peške, auto-putem stižu nove grupe. Tamo, praktično, više nema slobodnog prostora za postavljanje šatora, „ljudi se guraju kao na fudbalskoj utakmici”, nema dovoljno hrane i vode. U dva navrata izbio je požar, jer izbeglice lože vatru kako bi se preko noći zagrejale i osušile vlažnu odeću i obuću. Leže na zemlji, na kamenjaru, mnogo je male dece i beba, žena, čitave porodice… Nervoza je sve veća, masa se komeša, raste opasnost od ozbiljnijih nereda.

Istovremeno, duž auto-puta od Atine prema granici, iz okolnih prihvatnih centara maršira kolona od stotina migranata i izbeglica. Gladni, žedni i umorni, jedva da se zaustavljaju žureći prema granici.

U Atini je dramatično. Tragične slike: stotine porodica s decom, zbijeni jedni uz druge spavaju na asfaltu, na trotoaru, na mokroj zemlji… Atinjani opet donose hranu i vodu, kojih nikad nema dovoljno za hiljade gladnih usta. Na Trgu Viktorija, gde nema ni toaleta ni sanitarnih čvorova, tužno je i ružno gledati stanje koje traje danima i za koje niko ne zna kada će se završiti. Gradske vlasti pokušavaju da omoguće smeštaj, ima slobodnih sportskih dvorana, ali vlasnička pitanja i prava ograničavaju mogućnost da se otvore i pretvore u nove prihvatne centre.

U luci Pirej je oko tri i po hiljade izbeglica. Tu već četvrti dan borave na dokovima, u pristaništu, otvorene su i podrumske prostorije kako bi se smestili ljudi kojih je sve više. Jer, i pored ograničenja, povećava se broj „zarobljenih” u Pireju, pošto sa ostrva svakodnevno stižu brodovi sa po nekoliko stotina izbeglica. I ovde pomažu građani Atine, koji donose suvu odeću i obuću, gradske vlasti obezbeđuju hranu i vodu i tu je, ipak, mnogo bolje nego na granici.

Svi oni planiraju da krenu na sever. Činjenica da do granice ima 600 kilometara ne sputava ih da, već sutra, mnogi od njih krenu prema Idomeni. Znaju da je granica zatvorena, ali misle da su, ako su joj bliže, veće šanse da je jednom i pređu.

Ima mnogo beba od po dvadesetak dana koje su rođene na turskoj obali, neposredno pre ukrcavanja u čamce kojima su s majkama doplovile u Grčku. Ovo je, verovatno, najtužnije slika, jer bebama treba nešto drugo, mnogo više od hladne zemlje, šatora…