Rok muzika sa adresom

29. 02. 2016. 00:18

Мирослав Цветковић Цвеле (Фотографије Г.Јовић)

Prva promocija ideje o „Rok muzeju” bila je u obliku izložbe u galeriji „Centar za ravnotežu” u novembru 2015. godine. A prošlog četvrtka otvorena je i druga izložba „Rok muzika se sluša i gleda” gde su nastupali „Vampiri”, „Stari rok majstori”, Branko Marušić Čutura, Nenad Zlatanović i Ivan Milenković iz grupa „Bluz mašin”, Vlada „Džet bend” i drugi.

- Ova postavka u saradnji sa velikim entuzijastima sa „Dvestadvojke” i „Radio Beograda” je sledeći korak i najava velike izložbe u galeriji RTS-a koja će trajati od 10 do 22. maja, gde će u „Noći muzeja” biti organizovan i koncert na platou ispred Dečijeg kulturnog centra. Siguran sam da će muzej biti jedna od najposećenijih turističkih destinacija - ističe Miroslav Cvele Cvetković, osnivač „Rok muzeja” i basista „Bajage i instruktora”.

Tokom narednih meseci pripremaju se razni sadržaji i dešavanja koja će rok istoriju da odvedu van Beograda – u Novi Sad, Niš, Kragujevac, Zaječar i mnoge druge gradove gde se ona i formirala.

Rokenrol kuća slavnih u Klivlendu

Srpski „Rok muzej” začet je po uzoru na muzej koji se nalazi na samoj obali jezera Iri, u centru Klivlenda, a posvećen je arhiviranju istorije nekih od najpoznatijih i najuticajnijih umetnika, producenata, inženjera i drugih koji su uticali na muzičku industriju.Klivlend je bio jedan od primarnih mesta za turneju za većinu rok bendova tokom sedamdesetih i osamdesetih, uključujući i umetnika Dejvid Bouvija, koji je počeo svoju prvu američku turneju u tom gradu, Brus Springstina, Roksi Musika, i Raša među mnogim drugima.Petog maja 1986. godine, Klivlend je izabran kao trajan dom za „Rokenrol kuću i muzej slavnih”.

- Uvideli smo da skoro svaki grad u Srbiji ima bar jednog hroničara koji skuplja podatke, piše knjige ili deluje na neki drugi način ne bi li sačuvao vrednosti koje predstavlja rokenrol. Pravnik Srđan Stojanović, Bane Lokner i ja smo došli na ideju da osnujemo „Institut za savremenu muziku”. Pomogli su nam i moj drug Goran Lončar, dizajner Saša Janjić, kustos Muzeja istorije Jugoslavije Katarina Janjić, i Radoje Đurović, stručnjak zadužen za sajt i ostale medije – ističe Cvetković.

Ideja da se osnuje srpski „Rok muzej” i tako od zaborava sačuva kulturna rok baština Srbije nije nova, već je nastala još pre tri-četiri godine kada je bila aktuelna tema da Beograd dobije titulu „Grada kulture” 2020.

- Pričali smo o tome da bismo mogli da uradimo nešto što bi predstavljalo našu muzičku scenu, pa je neko čak predlagao da nabavimo staru podmornicu i ofarbamo je u žuto, što je asocijacija na „Bitlse” – objašnjava Cvetković koji je o tome svemu najviše razgovarao sa Jovanom Jovanovićem, kolegom basistom koji radi u gradskom Sekretarijatu za kulturu.

Posle skoro dve godine od tada, poznati „Instruktor” se veoma zainteresovao za muzej u Klivlendu i shvatio da bi tako nešto moglo da se uradi i kod nas, a da pritom bude dobro i korisno.

„Instruktori” rade punom parom

„Bajaga i instruktori” su u stalnom pokretu. Prošle godine su mnogo putovali, samo u decembru su prešli oko 18.000 kilometara. Bili su u Australiji, Skoplju, Sarajevu, Velenju, Mariboru i završili na Hvaru.- Očekujemo da nas Bajaga obraduje novim pesmama koje ćemo da delimo sa našom publikom, na obostrano zadovoljstvo i uživanje – pozitivan je Cvetković.

- Sasvim slučajno sam baš tada sreo Jovana Jovanovića i to je bio znak. Goran Lončar i ja smo onda počeli iz zabave da razvijamo ideju. Malo po malo došli smo do nekih rešenja koja su izgledala sasvim moguća. Tako je počelo, a što smo više ulazili u materiju, cilj je bio sve dalji, ali smo se dogovorili da to radimo sve dok nam bude lako i zabavno – objašnjava inicijator „Rok muzeja” i primećuje da je ideja svima draga i da postoji velika energija koja treba da se kanališe.

Muzej ove vrste bi sadržao predmete sa dosadašnje dve izložbe, ali i više od toga – od starih instrumenata i nosača zvuka koje današnji mladi nikada nisu videli, do štampe, knjiga, omota koje su radili poznati likovni umetnici…

- Rok muzej treba da bude neka vrsta kulturnog centra gde je postavka samo jedan deo, ali ne i najznačajniji. Tu ćemo konačno da imamo i našu „Kuću slavnih”, a imamo i veliki broj muzičara i umetnika kojima je tu mesto. Planiramo tribine, radionice, predavanja, filmove, mini koncerte, izložbe, kao i školu gde bi mladim muzičarim stavili na raspolaganje naše znanje i iskustvo – kaže priznati muzičar kojeg je veoma dobar prijem na izložbama ohrabrio da nastave dalje.