Neizvestan mir na linijama fronta

Prvi ozbiljan pokušaj prekida petogodišnjeg građanskog rata u Siriji aktiviran je juče pošto su se Rusi i Amerikanci posle dužeg vremena okupili na zajedničkom projektu, ali iskustva sa sirijskog ratišta nalažu oprez.

Koliko će sporazum o prekidu vatre trajati zavisi isključivo od zaraćenih strana koje su u prošlosti pokazivale malo želje da pomire svoje sukobljene interese i približe rivalska savezništva.

Plan koji je inicirao Vladimir Putin, a brzo ga podržao Barak Obama, u suštini nije nov, jer su ga državni sekretar Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pod okriljem UN utanačili pre dve nedelje, ali nisu uspeli da ga aktiviraju u predviđenom roku.

Iako je dvonedeljna obustava neprijateljstava između snaga lojalnih predsedniku Bašaru el Asadu i njegovih protivnika prihvaćena od najreprezentativnijih predstavnika zaraćenih strana, projekat od početka prati visok stepen neizvesnosti, koju pojačavaju sporadični incidenti i posle stupanja na snagu prekida vatre u subotu u ponoć po lokalnom vremenu.

Osnovni, zasad i jedini cilj, jeste uspostavljanje zatišja dovoljno dugog kako bi se doturila humanitarna pomoć stotinama hiljada Sirijaca koji nisu uspeli da pobegnu iz ratnih zona i opsednutih gradova gde su suočeni s dramatičnim nestašicama hrane i lekova.

Ukoliko se zaraćene strane budu pridržavale primirja, kako od njih zahteva i Savet bezbednosti UN, nova runda pregovora o političkom sporazumu za prekid građanskog rata mogla bi da počne u Ženevi već 7. marta.

Asadova vlada prihvatila je plan koji predviđa da se ne prekidaju operacije protiv Islamske države i Fronta Nusra bliskog Al Kaidi. Naoružane grupe pobunjeničke Sirijske slobodne armije takođe su podržale primirje, nevoljno, jer postaje jasno da je ruska vojna intervencija razorila njihovu nameru da Asada sa vlasti skinu silom.

Onespokojavajuće je što je u temelje prekida vatre ugrađeno nepoverenje. Obe strane postavljaju uslove koji bi lako mogli da se pokažu kao kamuflažna mreža: Damask daje do znanja da će nastaviti da se bori protiv terorista ali da će sporazum propasti ukoliko strane sile period primirja iskoriste da pobunjenicima doture novo oružje.

Visoki pregovarački komitet, koji pod patronatom Saudijske Arabije objedinjuje veliku većinu Asadovih protivnika, insistira da će primirje poštovati samo pod uslovom da vladine snage i njihovi saveznici ne nastave da ih napadaju pod izgovorom da se bore protiv terorista.

Optužbe za kršenje primirja već su krenule, a ko će i kako proveriti da li su tačne, kad se zna da apetiti za ratovanjem nisu ugašeni, da nijednoj od zaraćenih strana ne nedostaju novac, ljudstvo ili politička volja, a ideja o međunarodnim mirovnim snagama je daleka perspektiva.

Nema odgovora na pitanje kako će se ponašati jedinice pod iranskom komandom kada Teheran poručuje da neće prekinuti akcije protiv „terorističkih grupa”, a zna se da se kao „teroristi” vode sve grupe koje se suprotstavljaju Asadu.

Nije jasno ni duž kojih će linija isparcelisanih frontova vojne operacije prestati. Šta će biti s prekršiocima primirja kad još nije postignut čvrst dogovor ko sve treba da se nađe na listi terorista?

Primirje će istovremeno biti ozbiljan test sposobnosti Amerikanaca i Rusa da kontrolišu svoje saveznike na terenu. Koliko će u tome uspeti još je jedan veliki znak pitanja.

Može se pretpostaviti da je Moskvi lakše nego Vašingtonu, jer Putin kontroliše svog saveznika Asada, dok je Obama – možda i zato što se politički približio Rusima – suočen s pobunjeničkom alijansom koja je u mnogim prilikama pokazivala neposlušnost.

Predsednik Obama obećava da će SAD učiniti sve da primirje uspe, ali priznaje da postoje razlozi za sumnjičavost: „Niko od nas nema iluzije. Potpuno smo svesni mnogih mogućih zamki i ima mnogo razloga za skepticizam, ali istorija će nas surovo prosuđivati ukoliko ne obavimo ono što je na nama, da barem pokušamo da diplomatski zaustavimo ovaj strašni konflikt”.

Saglasan je i ruski predsednik, koji takođe kaže da će mirovni proces biti težak, ali da nema druge alternative. Iako Moskva namerava da i dalje bombarduje položaje Islamske države, juče su, kao gest dobre volje, suspendovane sve vazdušne akcije kako bi se obezbedilo da se greškom ne gađaju pogrešni ciljevi.

Posebna priča je Turska. Rusi i Amerikanci ne žele da mogući rusko-turski sukob suoči dve sile s perspektivama trećeg svetskog rata, ali Ankara je nepouzdan saveznik unutar NATO-a koji sebično sledi sopstvene interese.

Turska je potvrdila da neće slati vojnike za Siriju, ali je „ozbiljno zabrinuta” za budućnost primirja – koje joj ne ide u prilog jer sirijskim Kurdima omogućava da konsoliduju vojne uspehe ostvarene proteklih nedelja.

No, bez obzira na sumornu istoriju prekida vatre koji dogovore spoljni akteri nekog rata i sve razloge za pesimizam, plan koji su utanačili predsednici Obama i Putin zaslužuje pozitivniji pristup nego što je dobio.

Primirje otvara šansu i da se uspostave zone bezbednosti koje bi pružile zaštitu ugroženim Sirijcima i obeshrabrile ih da kreću u izbeglištvo. Zapad je dugo tvrdio da Rusi onemogućavaju stvaranje takvih zona jer su upravo u tim područjima ruski avioni najaktivniji.

Zvaničnici Moskve sada ističu da nisu protiv takvog koncepta i da su spremni da zone obezbede zajedno s Amerikancima. Da li to znači da će Zapad postupno odustati od optužbe da Rusija izbegličku krizu koristi da bi oslabila, možda i uništila Evropsku uniju?

Nema sumnje da je prekid vatre najveća šansa miru posle pet godina, ali problem je što čak ni integrisana akcija Amerikanaca i Rusa ne garantuje da će njihova volja pobediti jer je njihov uticaj u regionu oslabio.

Biće zato ovo ozbiljan ispit za velike sile, regionalne aktere krize i zaraćene strane na terenu. Tim ozbiljniji, jer Moskva jasno daje do znanja da nekog rezervnog plana Be, koji su pominjali Amerikanci, neće biti, a suviše je onih koji samo čekaju prvu varnicu.      ¶