Zašto MMF hoće veću inflaciju u Srbiji

Šef mi­si­je MMF-a, Džejms Ruf, po­dr­žao je u pro­šli pe­tak u Be­o­gra­du NBS u na­me­ri da na­sta­vi sa opre­znim po­pu­šta­njem mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, re­kav­ši da „okvir ci­lja­ne in­fla­ci­je od­go­va­ra Sr­bi­ji.” Mi­si­ja sma­tra„ da bi tre­ba­lo do­zvo­li­ti ve­ću dnev­nu flek­si­bil­nost de­vi­znog kur­sa, u me­ri u ko­joj to ne bi ugro­zi­lo po­sta­vlje­ni in­fla­ci­o­ni cilj i fi­nan­sij­sku sta­bil­nost”, re­kao je Ruf. Šta je mi­si­ja MMF-a, na od­la­sku, po­ru­či­la kre­a­to­ri­ma mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke? Da li im je uvi­je­no, di­plo­mat­ski, pre­po­ru­či­la da bi tre­ba­lo da sma­nje vred­nost do­ma­će va­lu­te? I to sa­da, pred iz­bo­re?

Da li to, u pre­vo­du, zna­či – ci­lja­nu in­fla­ci­ju ste do­bro od­me­ri­li, ali cilj ne do­sti­že­te? In­fla­ci­ja vam je ni­ska, a pa­dom vred­no­sti di­na­ra mo­že do­ći do po­ve­ća­nja ce­na ro­ba i uslu­ga či­me će se in­fla­ci­ja po­gu­ra­ti do že­lje­nog ko­ri­do­ra. Taj cilj je, ina­če, za­cr­tan na če­ti­ri, plus, mi­nus 1,5 od­sto. Ja­nu­ar­ska in­fla­ci­ja na go­di­šnjem ni­vou iz­no­si­la je 2,4 od­sto. U pro­šloj go­di­ni in­fla­ci­ja ni­je bi­la ve­ća od 1,5 od­sto. Ka­ko u ze­mlji u ko­joj su još ži­va se­ća­nja na hi­pe­rin­fla­ci­ju i nje­ne po­gub­ne po­sle­di­ce, ob­ja­sni­ti da ni ni­ska in­fla­ci­ja ni­je do­bra, jer ne pod­sti­če pro­iz­vod­nju i za­po­šlja­va­nje. S dru­ge stra­ne ja­sno je da pad vred­no­sti di­na­ra ne od­go­va­ra oni­ma ko­ji su uze­li kre­di­te, jer su ma­hom za­du­že­ni u de­vi­znom zna­ku.

Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić, gu­ver­ner NBS, ovim po­vo­dom je „Po­li­ti­ci” iz­ja­vi­la da joj se na­me­će pi­ta­nje „da li je znat­no sla­blje­nje di­na­ra is­pra­van na­čin po­di­za­nja tre­nut­no ni­že in­fla­ci­je, u si­tu­a­ci­ji ka­da su osnov­ni raz­lo­zi za ni­sku in­fla­ci­ju još uvek sla­ba agre­gat­na tra­žnja i pad ce­na pri­mar­nih pro­iz­vo­da na svet­skim tr­ži­šti­ma, na­ro­či­to naf­te. U evro­zo­ni u fe­bru­a­ru je me­đu­go­di­šnja sto­pa in­fla­ci­je mi­nus 0,2 od­sto. Da li kroz traj­no vi­ši ni­vo kur­sa i po­sle­dič­no uve­ća­nje iz­lo­že­no­sti ba­na­ka pro­ble­ma­tič­nim po­tra­ži­va­nji­ma tre­ba ap­sor­bo­va­ti dez­in­fla­tor­ne pri­ti­ske sa ko­ji­ma se su­o­ča­va ceo svet ili bi ta ce­na bi­la pre­vi­so­ka? NBS ne­će do­zvo­li­ti ugro­ža­va­nje sta­bil­no­sti fi­nan­sij­skog si­ste­ma”, ka­že gu­ver­ner­ka. 

Smi­ri­va­njem pre­ko­mer­nih osci­la­ci­ja na de­vi­znom tr­ži­štu NBS je us­pe­la da po­no­vo us­po­sta­vi kre­di­bi­li­tet do­ma­će va­lu­te, kao je­dan od ključ­nih pred­u­slo­va za po­ve­ća­nu efi­ka­snost mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke. Po­ja­ča­no je di­nar­sko kre­di­ti­ra­nje, bla­go, ali iz­ve­sno se po­ve­ća­va i po­la­ga­nje de­po­zi­ta u lo­kal­noj va­lu­ti.

– Svih na­ve­de­nih fak­to­ra sve­sna je i mi­si­ja MMF-a ko­ja, iako po­la­ze­ći od te­o­ret­skih pret­po­stav­ki, ta­ko­đe osta­je sve­sna i da sva­ka eko­no­mi­ja (po­seb­no na­ša još uvek vi­so­ko-evro­i­zo­va­na) ima svo­je spe­ci­fič­no­sti. Za­to je nji­ho­va re­zer­vi­sa­nost u iz­ja­vi i pri­sut­na, či­me se na­go­ve­šta­va da su sve­sni da i mi kao no­si­o­ci mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, po­se­du­je­mo struč­nost i ume­će da re­a­li­zu­je­mo za­cr­ta­ni cilj, a to je ma­kro­e­ko­nom­ska sta­bil­nost u du­žem ro­ku i na zdra­vim osno­va­ma – ka­že gu­ver­ner.

De­jan Šo­škić, biv­ši gu­ver­ner cen­tral­ne ban­ke sma­tra da je su­ge­sti­ja pred­stav­ni­ka MMF-a oče­ki­va­na.

– Sr­bi­ja ima in­fla­ci­ju is­pod in­fla­ci­o­nog ci­lja već sko­ro dve go­di­ne, uz isto­vre­me­no ja­ču fi­skal­nu di­sci­pli­nu (sma­nji­va­nje pla­ta i pen­zi­ja) i pad tra­žnje. U ta­kvim okol­no­sti­ma, in­si­sti­ra­nje na ma­njim osci­la­ci­ja­ma ili re­la­tiv­no fik­snom de­vi­znom kur­su ne bi se mo­glo sma­tra­ti oprav­da­nim u kon­tek­stu mo­de­la ci­lja­nja in­fla­ci­je ko­ji pri­me­nju­je­mo. Isto­vre­me­no, to bi se mo­glo tu­ma­či­ti i kao ne­for­mal­no na­pu­šta­nje zva­nič­nog mo­ne­tar­nog mo­de­la, ali i kao re­al­no sma­nji­va­nje raz­voj­nih šan­si iz­vo­znom de­lu srp­ske pri­vre­de. U kon­tek­stu kva­li­te­ta de­vi­znih pri­li­va u ze­mlju, ve­će osci­la­ci­je kur­sa, po pra­vi­lu, obes­hra­bru­ju krat­ko­roč­ne špe­ku­la­tiv­ne ino­stra­ne in­ve­sti­to­re – ka­že Šo­škić. 

On do­da­je da ci­lja­nje in­fla­ci­je kao mo­ne­tar­ni mo­del, po pra­vi­lu, pod­ra­zu­me­va flek­si­bil­nost de­vi­znog kur­sa. U uslo­vi­ma u ko­ji­ma ovaj mo­del pri­me­nju­je Sr­bi­ja, nor­mal­no je da se u od­re­đe­noj me­ri vo­di ra­ču­na i o ni­vou de­vi­znog kur­sa zbog mo­gu­ćeg pre­li­va­nja jed­nog de­la kur­sa na in­fla­ci­ju, ali i zbog fi­nan­sij­ske sta­bil­no­sti, jer je naj­ve­ći deo kre­di­ta gra­đa­na, pri­vre­de i dr­ža­ve iz­ra­žen u stra­noj va­lu­ti. Ipak, u spro­vo­đe­nju zva­nič­ne mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, ci­lja­nje in­fla­ci­je se ne sme pre­tvo­ri­ti u ci­lja­nje kur­sa.

Ma­li­ša Đu­kić, sa Be­o­grad­ske ban­kar­ske aka­de­mi­je, ka­že da je Ru­fo­va iz­ja­va do­sled­na u kon­tek­stu u kom je da­ta, a to je in­fla­ci­ja.

– Ja­sno je da je za nje­ga pri­o­ri­tet da se po­stig­ne ci­lja­na in­fla­ci­ja ko­ja je pri­me­re­na pri­vred­nom ra­stu. Pro­šle go­di­ne cilj in­fla­ci­je ni­je po­stig­nut vi­še zbog spolj­nih fak­to­ra, po­put pa­da ce­na naf­te, me­ta­la, hra­ne na svet­skom tr­ži­štu. Me­đu­tim, Ruf ne pre­ci­zi­ra ko­li­ke mi to osci­la­ci­je kur­sa tre­ba da do­zvo­li­mo, a ko­je ne­će ugro­zi­ti ni in­fla­ci­ju ni sta­bil­nost, a to je di­sku­ta­bil­no – ka­že Đu­kić.