Slatko kao stevija

Stevija je prirodni zaslađivač – alternativa običnom šećeru. Dobija se iz listova biljke stevia rebaudiana koja nema kalorije. Listovi ove biljke su slatki ne zahvaljujući prostim šećerima, već jedinjenjima glikozidima (po biljci nazvani steviozid i rebaudiozid) koji su od 30 do 320 puta slađe od šećera.

Za razliku od do sada najpoznatijeg veštačkog zaslađivača aspartama, stevijini glikozidi su otporni na visoku temperaturu, ne fermentišu i zadržavaju stabilnu pe-ha vrednost. Zato im se povećava primena, te ne čudi što na policama najbliže prodavnice zdrave hrane možete naći veći dijapazon proizvoda zaslađenih stevijom. Stevijini glikozidi gotovo da i nemaju uticaj na nivo šećera u krvi, pa je stevija kao zaslađivač dobra vest za osobe koje žele da smanje unos šećera.

Ona inače nema onaj brzi udar karakterističan za saharozu i ostale šećere, već se javlja lagano i raste, a ukus slatkog se duže zadržava u ustima. Osim osnovnog slatkog ukusa, ukoliko se uzmu malo veće količine od planirane, može se osetiti blaga gorčina ili ukus sladića – slatkog korena.

Biljka stevija se već milenijum i po koristi u ishrani domorodaca Južne Amerike, a i danas se čak i u zabačenim krajevima Brazila i Paragvaja njeni

listovi koriste za zaslađivanje čaja. Ime je dobila po španskom istraživaču, lekaru i botaničaru Pedru Haimu Estevu (Stevus).

Kao zaslađivač na tržištu EU, pa i naše zemlje, prisutna je tek pet godina (od 2011) dok se u Japanu koristi decenijama. Sastav ovog zaslađivača varira od proizvođača do proizvođača i sadrži jedan ili oba pomenuta glikozida. Prema obliku može se naći u prahu, granulama (tableticama) ili tečna.

Nedovoljno istražena

Da stevija ima veliki potencijal uočili su vodeći proizvođači osvežavajućih bezalkoholnih pića. Ali to ne znači da njihov proizvod sa stevijom prestaje da nosi epitet nezdrave namirnice. Konditorska industrija je takođe već krenula ovim pravcem, pa se može naći crna čokolada sa stevijom. Postoje razne kontroverze u vezi sa stevijom, a kako je ona odskora na tržištu, nemoguće je sa apsolutnom sigurnošću reći da li je opasna ili ne. S druge strane, običan šećer je ispitan nebrojeno mnogo puta i dokazano je da deblja, stvara zavisnost, a u velikoj meri je odgovoran i za epidemiju dijabetesa u svetu.