Slikarstvo Marija Pregelja u Legatu Čolaković

Dela Marija Pregelja (1913–1967), poznatog slovenačkog slikara, biće od sutra u 19 sati izložena u Muzeju savremene umetnosti Beograd, odnosno njegovom Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Na izložbi će biti predstavljeno slikarstvo ovog umetnika i to iz Legata Vaska i Zlate Pregelj, koje je nastalo u periodu između 1947. i 1967. godine. Legat koji nosi ime sina i supruge umetnika, Muzej je preuzeo 1986. godine posle smrti supruge Marija Pregelja. Ona je, po želji samog autora, umetničku zaostavštinu svog supruga ravnopravno zaveštala Muzeju savremene umetnosti i ljubljanskoj Modernoj galeriji. Tom prilikom Muzeju savremene umetnosti, pored slika, pripala su i 123 grafička lista i 22 rada izvedena tehnikom akvarela, gvaša i pastela.

Pregelj je slikar i grafičar, stvaralac specifične ikonografije i simbolike, čiji je doprinos nezaobilazan u proučavanju slovenačke kao i šire jugoslovenske umetnosti druge polovine prošlog veka. Potiče iz porodice slovenačkog pisca ekspresionističkog usmerenja Ivana Pregelja, i činjenica da je odrastao u literarnom okruženju, važna je za konačno formiranje njegove i životne i umetničke biografije. Školovao se na zagrebačkoj akademiji likovnih umetnosti gde je diplomirao u klasi profesora Ljube Babića. Prvi put se pojavljuje na izložbi „Nezavisnih” 1937. u Jakopičevom domu u Ljubljani, a samostalno izlaže od 1950. godine.

Izlagao je na Bijenalu u Veneciji 1954. i 1956. godine, na Bijenalu u Tokiju 1955. na izložbi Gugenhajm inernešenel u Njujorku 1958. kao i na Bijenalu u Sao Paolu 1963. godine. Bio je profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i predsednik Saveza likovnih umetnika Jugoslavije (1960–1964). Pregeljevo slikarstvo predstavlja reakciju na egzistencijalne izazove savremenog čoveka, on je tvorac brojnih ciklusa uvek novih ikonografskih osobina i formalnih varijacija. Celokupnim Pregeljovim opusom, a posebno u poslednjoj stvaralačkoj deceniji, dominira ljudska figura: kao akter rođenja, kao nosilac smrti, kao sedeća figura za stolom, figura žene u stavu orante, truplo na stolu ili razapeta forma na krstu.